Korišćenje ultraljubičastog germicidnog zračenja (UVGI) za dezinfekciju zatvorenih prostora je dokazano efikasan način deaktivacije različitih patogena (uključujući SARS-CoV-2 koronavirus). Deaktivira bakterije i viruse tako što ih izlaže visokoenergetskom UV zračenju upotrebom UV lampe.
Pošto je pandemija COVID-19 povećala potrebu za dezinfekcijom velikih količina vazduha i raznih površina, bolnice su, između ostalih operatera, nedavno povećale upotrebu UVGI robota za dezinfekciju. Međutim, metoda može imati ranije neistražene indirektne štetne efekte na ljude. Ovi efekti se odnose na smanjen kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru uzrokovan UV zračenjem.
„Prema našim saznanjima, sproveli smo prvu eksperimentalnu studiju o efektima UVGI uređaja na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru“, kaže doktorski istraživač Frans Graef sa Instituta za istraživanje atmosferskog i zemaljskog sistema Univerziteta u Helsinkiju (INAR).
„Fokusirali smo se na efekte UVGI robota za dezinfekciju na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru da bismo bolje razumeli potencijalne štetne efekte.“
Sunčevo ultraljubičasto zračenje omogućava većinu hemijskih reakcija koje se dešavaju u atmosferi, uključujući stvaranje oksidatora kao što su ozon (O 3 ) i hidroksilni radikal (OH). Unošenje UV zračenja u zatvoreni prostor u obliku UVGI robota za dezinfekciju omogućava da se reakcije na otvorenom odvijaju u zatvorenom prostoru. Reakcije izazvane zračenjem mogu da formiraju niz gasova i malih čestica koje, kada se udišu, štetne su po ljudsko zdravlje. Visoke koncentracije čestica su povezane sa nekoliko bolesti (npr. respiratorne bolesti).
„U laboratoriju za fiziku aerosola na Univerzitetu u Helsinkiju doneli smo UVGI uređaj koji se koristi u bolnicama gde smo, uz pomoć spektrometara i druge moderne merne opreme, mogli da izmerimo koncentraciju, veličinu i hemijski sastav gasova i malih čestica koje su nastale. Graeffe kaže.
„Naša merenja jasno pokazuju da se svaki put kada su UV lampe uključile, kako je dezinfekcija započeta, količina i gasova i malih čestica znatno porasla.
Iako su koncentracije i čestica i gasova počele da se smanjuju, na primer, kroz ventilaciju, odmah nakon što su UV lampe isključene, koncentracije su se vratile na prvobitni nivo tek 30 do 40 minuta kasnije.
„Nakon dezinfekcije prostorije, bilo bi bolje da sačekate neko vreme pre ulaska ili da uđete u zaštitnoj opremi, kao što je dovoljno efikasan respirator“, kaže Graef.
Zbog složenosti formiranja gasova i malih čestica izazvanih UV lampama, rezultati se ne mogu direktno primeniti na različita okruženja. Efekat različitih UVGI uređaja na kvalitet vazduha zavisi najmanje od intenziteta, trajanja i talasne dužine UV zračenja koje emituje uređaj, kao i od veličine, ventilacije i kvaliteta vazduha prostora koji se dezinfikuje.
Slično UVGI rešenje se sada takođe sve više koristi u privatnim i javnim prostorima. Iako je zračenje u takvim slučajevima manje intenzivno od onog koje emituje testirani uređaj, zračenje traje duže.
Na osnovu nalaza, efekti na kvalitet vazduha moraju se dalje istražiti pre nego što upotreba takvih uređaja postane široko rasprostranjena, kako bi se razumelo kako različiti UVGI uređaji utiču na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru i kako se njihove koristi (kontrola virusa) upoređuju sa njihovim štetnim efektima ( pogoršanje kvaliteta vazduha).
