Sud EU u sredu je ukinuo kaznu od 1,49 milijardi evra koju je Brisel izrekao protiv Gugla zbog zloupotrebe dominacije u onlajn oglašavanju.
„Opšti sud poništava odluku (Evropske) komisije u celini“, navodi se u saopštenju suda sa sedištem u Luksemburgu, dodajući da je „institucija pogrešila u proceni“.
Brisel „nije uzeo u obzir sve relevantne okolnosti u svojoj proceni trajanja ugovornih klauzula koje je komisija ocenila kao zloupotrebe“, saopštio je sud.
Komisija, uticajni regulator konkurencije EU, rekla je da „primi na znanje“ i da će „pažljivo proučiti presudu i razmisliti o mogućim narednim koracima“—što bi moglo da uključi žalbu.
Portparol Gugla je rekao da je kompanija pozdravila odluku, napominjući da je „unela promene“ u svoje reklamne usluge 2016. godine, pre odluke EU.
„Drago nam je što je sud prepoznao greške u prvobitnoj odluci i poništio kaznu“, dodao je portparol Gugla.
Presuda je posebno dobrodošla za Gugl nakon što je najviši sud EU prošle nedelje potvrdio novčanu kaznu u iznosu od 2,42 milijarde evra iz 2017. godine, izrečenu zbog zloupotrebe dominacije favorizovanjem sopstvenog servisa za poređenje kupovine.
Kao deo velikog napora da se cilja na velike zloupotrebe tehnologije, EU je između 2017. i 2019. izrekla Guglu kazne u ukupnoj vrednosti od 8,2 milijarde evra zbog kršenja antimonopolskih propisa.
Kazna od 1,49 milijardi evra je treća od tih kazni, usmerenih na Google-ov AdSense servis.
Ali dugotrajne pravne bitke između Gugla i EU se tu ne završavaju.
Gugl takođe osporava kaznu od 4,3 milijarde evra koju mu je Brisel nametnuo zbog postavljanja ograničenja na Android pametne telefone kako bi unapredio svoj posao pretraživanja interneta.
Kazna iz 2018. ostaje najveća antimonopolska kazna ikada u EU.
Opšti sud je 2022. neznatno smanjio kaznu na 4,1 milijardu evra, ali je uglavnom podržao argument komisije da je Gugl uveo nezakonita ograničenja.
Pravna saga se nastavlja u tom slučaju nakon što je Gugl uložio žalbu na najnoviju odluku pred višim Evropskim sudom pravde.
EU se od tada naoružala snažnijim pravnim oružjem poznatim kao Zakon o digitalnim tržištima (DMA), da obuzda tehnološke gigante, uključujući Gugl.
Umesto da regulatori otkriju ogromna kršenja antimonopolskih propisa nakon višegodišnjih istraga, DMA daje preduzećima listu onoga što mogu, a šta ne mogu da rade na mreži.
Cilj je da tehnološki titani promene svoje puteve pre nego što im budu potrebne kazne za odvraćanje.
Gugl je već predmet jedne istrage u okviru DMA zajedno sa vlasnikom Fejsbuka Metom i Appleom.
Gugl je takođe na nišanu američkih regulatora.
Prošle nedelje, tehnološki titan se suočio sa svojim drugim velikim suđenjem protiv monopola za manje od godinu dana, a američka vlada je optužila Gugl za monopol u tehnologiji reklama – složeni sistem koji određuje koje onlajn oglase ljudi vide i njihovu cenu.
Do toga dolazi nakon što je američki sudija u avgustu utvrdio da je Google-ov posao pretraživanja nezakonit monopol, što je presuda koja preti mogućim raspadom tehnološkog velikana.
Tehnologija oglasa je u centru višestrukih ispitivanja regulatora širom sveta.
Britanski i evropski organi za zaštitu konkurencije rekli su u preliminarnim nalazima da je Gugl zloupotrebio svoju dominaciju na tržištu. Gugl ima pravo da odgovori u oba slučaja pre nego što regulatori donesu konačne zaključke.
Matična kompanija Alphabet je u julu saopštila da se prihod od pretraživanja oglasa na mreži popeo na 48,5 milijardi dolara u drugom kvartalu ove godine.
