Možemo da ih koristimo da promenimo osvetljenje, izgladimo ten i čak promenimo boju kose, ali sada su istraživači otkrili da AI filteri za lice, kada se koriste u realnom vremenu, mogu čak imati moć da utiču na to ko nas privlači.
Najnovije istraživanje, koje je vodio Univerzitet u Glazgovu i objavljeno u PNAS-u, koristilo je veštačku inteligenciju za kreiranje transformacije lica u realnom vremenu kako bi se istražili društveni signali koji utiču na početke romantične privlačnosti.
Studija je prva koja pokazuje da korišćenje veštačke inteligencije za digitalno menjanje osmeha tokom razgovora može jasno da utiče na pretpostavke koje pojedinci prave o društvenim namerama jedni drugih, utičući na sopstvene postupke, pa čak i na romantična osećanja.
Da bi sproveli studiju, istraživači su zamolili volontere da učestvuju u setu brzih sastanaka na video-konferenciji. Tokom svakog sastanka, tim je koristio AI transformacije lica da bi poravnao ili pogrešno poravnao osmehe učesnika, povećavajući ili smanjivajući njihov nasmejani izgled u realnom vremenu.
Filteri koje koriste istraživači slični su onima koji se već obično nalaze u aplikacijama društvenih medija kao što su Instagram ili TikTok, ali su bili veoma realistični i nisu očigledni učesnicima studije.
Istraživači su otkrili da, iako su učesnici ostali potpuno nesvesni da se njihova lica transformišu, poravnanje osmeha učesnika pojačalo je romantičnu privlačnost koju su osećali jedno prema drugom, u poređenju sa scenarijima kada njihovi osmehi nisu bili usklađeni. Zanimljivo je da čak i ako učesnici nisu videli kako se svoje lice transformiše, transformacije na njihovom sopstvenom licu su i dalje uticale na njihove sopstvene ocene privlačnosti putem povratnih informacija.
Efekat ovih osmeha zasnovanih na veštačkoj inteligenciji bio je toliko moćan da je takođe uticao na reakcije učesnika, uključujući njihovo vokalno ponašanje i njihovu želju da odražavaju izraze lica drugih. Učesnici su takođe verovali da ih je druga osoba više privukla kada su istraživači povećali osmehe koji se vide kod njihovog partnera za zabavljanje.
Na kraju eksperimenta, svi učesnici su eksplicitno obavešteni da su njihova lica transformisana pomoću AI filtera i obavešteni o potencijalnom uticaju koji su ove transformacije mogle imati na interakcije.
Studijski tim kaže da ovo istraživanje naglašava brojna ključna naučna i etička pitanja o potencijalnoj upotrebi AI filtera za lice u realnom vremenu tokom društvenih interakcija i kakve bi implikacije oni mogli imati na psihološka istraživanja i etičke studije, posebno kada su filteri za lice dostupni za javna upotreba postaju još sofisticiranija.
Dr Pablo Arias-Sarah, vodeći autor studije sa Fakulteta psihologije i neuronauke Univerziteta u Glazgovu, rekao je: „Ova studija naglašava potencijalni uticaj koji filteri transformacije lica, kada su pažljivo kalibrisani, mogu imati na međuljudsku komunikaciju.
„Iz naučne perspektive, to nam omogućava da otkrijemo društvene parametre koji mogu modulirati pojavu privlačnosti između dva potencijalna romantična partnera, i uopšteno govoreći, omogućava nam da proučimo kako precizni društveni faktori utiču na to kako pojedinci komuniciraju jedni s drugima.
„Iz etičke perspektive, ova studija nam omogućava da postavimo zanimljiva etička pitanja. U narednim godinama, čini se neizbežnim da će filteri lica i glasa zasnovani na veštačkoj inteligenciji postati sve realističniji i preovlađujući na društvenim medijima. Ipak, ostaje uglavnom nepoznato kako ove tehnologije može uticati na društveno ponašanje korisnika.
„Kao što je nedavno urađeno za druge nove tehnologije, na primer duboke lažne, možda će biti potrebne jasne etičke smernice o upotrebi i regulisanju ovih tehnologija.“
