Slepo praćenje GPS navigacije može dovesti do teških situacija na putu. Istraživački tim je analizirao takve incidente i zalaže se za delegiranje veće lične odgovornosti na vozače.
San Bernardino, svake godine na Uskrs: praznični saobraćaj izaziva zastoje na A13. Navigacioni sistemi preusmeravaju tok automobila u okolna sela. Za meštane nema prolaska.
Herisau, pešačka staza: U potrazi za stambenom ulicom, automobili i kamioni za dostavu stalno završavaju nasukani na strmom makadamskom putu koji je zatvoren za vozila. To dovodi do rizičnih manevara skretanja, kako stanovnici izveštavaju SRF. Vozači slepo prate GPS uputstva umesto da obraćaju pažnju na znakove.
Cirih, UCI svetsko prvenstvo u drumskom biciklizmu 2024: Veliki broj zatvaranja puteva i skretanja dovodi do haosa u saobraćaju. Prema gradskoj policiji, delom su krive netačne rute koje su dale Gugl mape.
Koliko god da su GPS-kontrolisani navigacioni sistemi korisni u svakodnevnom životu, oni često odvode ljude na krivi put i izazivaju bes. Ponekad čak vode automobile i kamione na veoma izazovne puteve, nepotrebno ugrožavajući sve uključene.
„Ovo je tehnologija koju koristi više od milijardu ljudi širom sveta. Zato je važno razumeti društvene implikacije“, objašnjava postdok Đan-Luka Savino. On sprovodi istraživanje interakcije čoveka i tehnologije koje vodi Johanes Šening.
Pošto ne postoji javno dostupna dokumentacija, istraživači su koristili drugačiju metodu: sistematski su pretraživali bazu podataka LekisNekis za novinske članke i postove na internetu o incidentima u kojima su navigacioni sistemi izazvali haos i probleme. Da bi izbegli komplikacije zbog prevoda, pogledali su samo engleske tekstove, koji nisu iznenađujuće izveštavali uglavnom o događajima u zemljama engleskog govornog područja. Ali kao što gornji primeri ilustruju, takvi incidenti se dešavaju i u Švajcarskoj.
„Ovakva pretraga vam daje veoma dobru indikaciju o tome kako se određene pojave percipiraju u društvu“, kaže dr. učenica i prva autorka Eve Šade. „U društvima u kojima se sve više koriste aplikacije za navigaciju, možemo očekivati da ćemo u budućnosti videti više ovakvih situacija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS ONE.
Ukupno su identifikovali devedeset incidenata između 2010. i 2023. Tim je zatim sproveo sistematsku analizu sadržaja članaka kako bi kategorizovao pomenute probleme: polovina prijavljenih poremećaja u saobraćaju su saobraćajne gužve, dok je trećina uzrokovana saobraćajem teških vozila. , posebno na putevima koji nisu projektovani za toliki obim saobraćaja.
Ređe su bile prijave kršenja saobraćajnih pravila i ometanja stanara. Ovo poslednje je prouzrokovano, na primer, dugim redovima automobila koji sprečavaju vozače da izađu sa svojih privatnih parking mesta.
Bezbednosne opasnosti koje se pominju u novinskim izveštajima ticale su se udesa u trećini slučajeva, ali i oštećenja puteva. Iznenadilo nas je koliko se često postavlja pitanje dodatnog zagađenja vazduha“, napominje Savino. „Ovo je takođe relevantno za bezbednost jer može uticati na zdravlje.“
Kroz studije poput ove, tim ne samo da želi da kategorizuje probleme koje društvo percipira, već i da razvije rešenja. „Evaluacija je pokazala da je u većini slučajeva cilj samo prilagođavanje na lokalnom nivou“, primećuje Savino. Na primer, stambene ulice su bile zatvorene za saobraćaj ili je bilo zabranjeno skretanje na određenim mestima. Neke aplikacije takođe omogućavaju korisnicima da prijave greške.
Međutim, ovo nisu efikasna dugoročna rešenja – oni samo prebacuju problem na drugo mesto. „Automobili bi mogli da nestanu iz jednog naselja, ali se onda ponovo pojave u sledećem“, navodi Savino.
Iz tog razloga, potrebne su sistematičnije ideje, na primer, prilagođavanje algoritama koje koriste provajderi kao što je Google Maps. Međutim, tim takođe ima još jedan predlog koji ne delegira u potpunosti odgovornost na tehnologiju: sistem bi mogao da pruži korisnicima dodatne informacije o predloženim rutama — a zatim ih pusti da sami biraju.
„Vozač kamiona bi tada mogao, na primer, da razmisli da li više voli da prolazi kroz tiho stambeno područje velikom brzinom ili da provede dodatnih deset minuta u saobraćajnoj gužvi“, kaže Šade. Trenutno se izračunavanje rute od strane navigacionih sistema zasniva isključivo na tome da vozač dobija na vremenu. Aspekti kao što su uticaj na životnu sredinu ili mogući bezbednosni rizici se ne uzimaju u obzir. „Bilo bi lepo kada bi ljudi mogli dobrovoljno da odluče da budu pažljiviji.“
