Pojava veštačke inteligencije (AI) predstavlja nekoliko novih i uzbudljivih mogućnosti za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Iako je istraženo nekoliko načina integracije veštačke inteligencije u školovanje, samo nekoliko njih razmatra promenu tradicionalnih školskih operacija i obrazovnih praksi.
U nedavnom članku koji je objavljen 23. jula 2024. u ECNU pregledu obrazovanja, profesor Iong Zhao sa Univerziteta u Kanzasu istražio je radikalnije promene koje se mogu primeniti na tradicionalno školovanje kako bi se u potpunosti iskoristio potencijal AI tehnologije za dobrobit učenika.
„Pojavile su se brojne publikacije koje sve pokušavaju da predlože, preporuče i predvide budućnost upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju. Međutim, većina diskusija, bez obzira na njihov naučni kvalitet, prvenstveno je usmerena na korišćenje veštačke inteligencije u tradicionalnom uređenju škola. objašnjava profesor Džao.
„Pretpostavka je da će sve čime je tradicionalna škola radila ostati isto. AI alate, prema većini saveta, nastavnici treba da ugrade u nastavu kao i prethodne tehnologije.“
Istražujući širi pogled na moguće promene koje se mogu primeniti na trenutni školski sistem, članak ne samo da je predložio načine za bolje korišćenje potencijala AI tehnologije, već se bavio i korišćenjem AI za podršku personalizovanom učenju. U članku se navodi da iako je personalizovano učenje jasno pokazalo prednosti, ono nije široko primenjeno u školama u svom pravom smislu. AI alati predstavljaju jedinstvenu priliku za implementaciju personalizovanog učenja, prilagođenog individualnim potrebama učenika, koristeći njihove jedinstvene talente i potencijal.
Tradicionalni sistemi školovanja imaju za cilj stvaranje članova radne snage. Međutim, veštačka inteligencija je poremetila tržište rada, eliminisala tradicionalne uloge u karijeri i stvorila nove uloge. U članku, profesor Zhao je primetio da je fokusiranje i izgradnja urođenih talenata i jedinstvenih snaga svakog deteta od suštinske važnosti da bi bila uspešna u bilo kojoj karijeri po svom izboru. Pošto je svaki potencijalni talenat kada je dovoljno izoštren vredan u doba veštačke inteligencije, on je tvrdio da se obrazovni sistemi moraju fokusirati na prednosti učenika, a ne na njihove slabosti.
Štaviše, u članku je sugerisano da će tradicionalni nastavni planovi i programi možda morati da se promene kako bi se napravio put za personalizovano obrazovanje. Učenici bi mogli da koriste veštačku inteligenciju i druge resurse da prate svoja interesovanja i strast. Ovo bi takođe moglo eliminisati potrebu za časovima zasnovanim na uzrastu i promovisati učenje pomoću alata, resursa, stručnjaka i vršnjaka koji su usklađeni sa istim interesovanjima, a ne sa godinama.
Pored personalizovanog obrazovanja, AI takođe može biti efikasna u olakšavanju učenja zasnovanog na projektima. U članku se navodi da alati za veštačku inteligenciju mogu pomoći školama da uvedu veštine kao što su rešavanje problema i nezavisno razmišljanje kod učenika, pretvarajući ih u pojedince sa kritičkim mišljenjem i analitičkim veštinama.
Integrisanje veštačke inteligencije u obrazovni sistem će takođe transformisati ulogu nastavnika. Oni bi postali treneri i mentori koji bi radili sa učenicima kako bi im pomogli da identifikuju svoje snage i potencijal i usmeravali ih da postanu najbolja verzija sebe. Takođe bi trebalo da budu ažurirani pomoću AI alata i da pomognu studentima da iskoriste AI kao partnera za učenje.
Tradicionalni obrazovni sistemi se opiru promenama, a sada, sa pojavom veštačke inteligencije, postoji još nekoliko podsticaja za promenu načina na koji škole rade. U članku, profesor Džao ispituje pitanje da li i kako se obrazovni sistemi mogu promeniti u doba veštačke inteligencije. Razmatrajući široke promene u školskom sistemu, on sugeriše da se pravi potencijal AI u učenju može otključati.
„AI je bez sumnje moćna tehnologija, ali je lako potceniti njenu moć. Upotreba u tradicionalnoj učionici za pomoć učenicima i nastavnicima u učenju i podučavanju pomaže, ali takođe minimizira transformativnu moć veštačke inteligencije“, primećuje profesor Džao.
„Škole bi se mogle transformisati napretkom tehnologije, posebno generativne veštačke inteligencije. Promene bi trebalo da počnu personalizovanim učenjem koje vodi učenici i pedagogijom usmerenom na probleme“, zaključuje on.
