Prošlo je prilično nedelju dana za OpenAI proizvođača ChatGPT-a i suosnivača Sema Altmana.
Altman, koji je pomogao da se OpenAI pokrene kao neprofitna istraživačka laboratorija još 2015. godine, smenjen je sa mesta generalnog direktora u petak u iznenadnom i uglavnom neobjašnjivom odlasku koji je zapanjio industriju. I dok mu je titula glavnog izvršnog direktora brzo vraćena samo nekoliko dana kasnije, mnoga pitanja se još uvek vrte u vazduhu.
Ako tek sustižete OpenAI sagu i šta je ulog za prostor veštačke inteligencije u celini, došli ste na pravo mesto. Evo rezimea onoga što treba da znate.
Altman je suosnivač OpenAI, kompanije sa sedištem u San Francisku koja stoji iza ChatGPT-a (da, chatbot koji je danas naizgled svuda – od škola do zdravstvene zaštite).
Eksplozija ChatGPT-a od njegovog dolaska pre godinu dana dovela je Altmana u centar pažnje brze komercijalizacije generativne veštačke inteligencije – koja može da proizvede nove slike, odlomke teksta i druge medije. I pošto je postao najtraženiji glas Silicijumske doline o obećanjima i potencijalnim opasnostima ove tehnologije, Altman je pomogao da se OpenAI transformiše u svetski poznat startup.
Ali njegova pozicija u OpenAI-u pogodila je neke kamenite preokrete u vrtlogu koji je bio prošle nedelje. Altman je otpušten sa mesta generalnog direktora u petak – a nekoliko dana kasnije vratio se na posao sa novim upravnim odborom.
U tom periodu, Microsoft, koji je uložio milijarde dolara u OpenAI i ima prava na postojeću tehnologiju, pomogao je da se Altman vrati, brzo ga angažujući, kao i još jednog suosnivača OpenAI i bivšeg predsednika, Grega Brokmana, koji je dao otkaz u znak protesta nakon smenjivanje generalnog direktora. U međuvremenu, stotine zaposlenih u OpenAI-u zapretilo je ostavkom.
I Altman i Brokman proslavili su svoj povratak u kompaniju u objavama na Ks, platformi ranije poznatoj kao Tviter, rano u sredu.
Ostalo je mnogo toga nepoznato o Altmanovom prvobitnom svrgavanju. U saopštenju od petka se navodi da „nije bio dosledno iskren u komunikaciji“ sa tadašnjim odborom direktora, koji je odbio da pruži konkretnije detalje.
Bez obzira na to, vesti su izazvale šokove širom sveta veštačke inteligencije – i, pošto su OpenAI i Altman tako vodeći igrači u ovom prostoru, mogu izazvati zabrinutost zbog poverenja oko tehnologije koja raste, o kojoj mnogi ljudi još uvek imaju pitanja.
„Epizoda OpenAI pokazuje koliko je ekosistem veštačke inteligencije trenutno krhak, uključujući rešavanje rizika od veštačke inteligencije“, rekao je Johan Lauk, stručnjak sa Oksfordskog internet instituta koji se fokusira na ljudski nadzor veštačke inteligencije.
Previranja su takođe naglasila razlike između Altmana i članova prethodnog odbora kompanije, koji su izrazili različite stavove o bezbednosnim rizicima koje predstavlja AI kako tehnologija napreduje.
Više stručnjaka dodaje da ova drama naglašava kako bi vlade – a ne velike tehnološke kompanije – trebalo da budu te koje bi trebalo da se bave regulacijom AI, posebno za tehnologije koje se brzo razvijaju kao što je generativna AI.
„Događaji u poslednjih nekoliko dana ne samo da su ugrozili pokušaj OpenAI da uvede etičnije korporativno upravljanje u upravljanje svojom kompanijom, već takođe pokazuju da samo korporativno upravljanje, čak i kada je dobronamerno, može lako završiti kanibalizovano od strane drugih korporacija. dinamike i interesovanja“, rekla je Enza Ianopolo, glavni analitičar u Forresteru.
Lekcija, rekao je Iannopollo, je da kompanije ne mogu same da isporuče nivo bezbednosti i poverenja u veštačku inteligenciju koji je društvu potreban. „Pravila i zaštitne ograde, dizajnirane sa kompanijama i strogo sprovodene od strane regulatora, presudne su ako želimo da imamo koristi od veštačke inteligencije“, dodao je on.
Za razliku od tradicionalne veštačke inteligencije, koja obrađuje podatke i izvršava zadatke koristeći unapred određena pravila, generativna AI (uključujući chat botove kao što je ChatGPT) može da stvori nešto novo.
Tehnološke kompanije i dalje vode predstavu kada je u pitanju upravljanje veštačkom inteligencijom i njenim rizicima, dok vlade širom sveta rade na tome da ih sustignu.
U Evropskoj uniji, pregovarači stavljaju završne tačke na ono što se očekuje da će biti prva sveobuhvatna svetska regulativa AI. Ali navodno su zaglibili oko toga da li i kako da uključe najspornije i najrevolucionarnije proizvode veštačke inteligencije, komercijalizovane modele velikog jezika koji podržavaju generativne AI sisteme, uključujući ChatGPT.
Čet-botovi su jedva pominjani kada je Brisel prvi put izložio svoj početni nacrt zakona 2021. godine, koji se fokusirao na AI sa specifičnom upotrebom. Ali zvaničnici su se utrkivali da shvate kako da ugrade ove sisteme, takođe poznate kao osnovni modeli, u konačnu verziju.
U međuvremenu, u Sjedinjenim Državama, predsednik Džo Bajden potpisao je prošlog meseca ambicioznu izvršnu naredbu kojom se nastoji da uravnoteži potrebe najsavremenijih tehnoloških kompanija sa nacionalnom bezbednošću i pravima potrošača.
Plan — koji će verovatno morati da se dopuni akcijom Kongresa — je početni korak koji treba da obezbedi da AI bude verodostojan i od pomoći, a ne da je obmanjujući i destruktivan. Nastojanje je upravljanje načinom na koji se AI razvija tako da kompanije mogu profitirati bez ugrožavanja javne bezbednosti.
