Najveće svetske tehnološke kompanije ulažu milijarde u skladišta u oblaku u severoistočnom španskom regionu Aragon, privučeni svojim obiljem obnovljivih izvora energije.
Dok se lokalne vlasti nadaju da će iskoristiti ekonomske koristi od stalno rastućih zahteva za podacima usled buma veštačke inteligencije (AI), ekolozi su kritikovali ogromne količine vode i energije koje troši skladištenje podataka.
Do nedavno, Aragon „nije bio na mapi globalne povezanosti. Ali danas svi znaju gde se nalazi“, rekao je Manuel Gimenez, izvršni direktor udruženja koje grupiše 170 firmi centara podataka.
Krajem maja, Amazon je saopštio da ulaže 15,7 milijardi evra u region preko svog AVS odeljenja za računarstvo u oblaku kako bi proširio svoja tri postojeća data centra u Aragonu, postavljena od 2022.
Početkom jula, Majkrosoft je saopštio da ulaže 2,2 milijarde evra u ogroman projekat data centra, podižući svoje ukupne investicije u regionu na 6,7 milijardi evra.
A izveštaji španskih medija kažu da će Meta, matična kompanija Instagrama i Fejsbuka, uskoro slediti taj primer.
Ove investicije su deo strategije velikih tehnoloških kompanija da povećaju svoje kapacitete za skladištenje kako bi zadovoljile neprestanu potražnju za generativnom veštačkom inteligencijom, koja ima značajne zahteve za podacima.
„Ovo je sjajna prilika i moramo je maksimalno iskoristiti“, rekla je Marija del Mar Vakero, zamenica lidera regiona Aragon.
Ona veruje da je uspeh Aragona u ovoj oblasti posledica dosta jeftinog zemljišta i dobrih veza sa ekonomskim centrima Španije u Madridu, Barseloni i severnoj Baskiji.
Ovo je upotpunjeno ogromnom lepezom solarnih i vetroelektrana koje se nalaze na njenoj sunčanoj, ali retko naseljenoj teritoriji.
Za Amazon, činjenica da se sve njegove potrebe za električnom energijom mogu zadovoljiti „sa 100 odsto obnovljivih izvora“ pomaže njegovim ciljevima održivosti, rekao je, ukazujući na „institucionalno poverenje“ koje nude aragonske vlasti.
Regionalna vlada je stvorila posebno odeljenje tako da „birokracija neće biti prepreka za ovakve vrste projekata“ i uspostaviće „pravnu sigurnost“ za kompanije, rekao je Vakero.
Cilj je da se region pretvori u „evropsku Virdžiniju“, dodala je ona, misleći na istočnu američku državu koja se etablirala kao centar globalnog centra podataka.
Međutim, širenje centara podataka u regionu ima i protivnike.
Ekolozi kažu da su takve instalacije veoma skupe u smislu električne energije za pokretanje opreme i vode za njihovo hlađenje.
Iako je „teško imati tačne brojke, znamo da je nivo potrošnje ogroman“, rekla je aktivistkinja Aurora Gomez, upozoravajući na rizike od „nekontrolisanog“ razvoja.
Gomez je deo protestne platforme pod nazivom „Tu nube seca mi rio“—„Tvoj oblak isušuje moju reku“—označavajući uticaj centara podataka na životnu sredinu.
„Španija će biti jedna od najteže pogođenih zemalja u pogledu klimatskih promena i dezertifikacije. Moramo biti veoma oprezni“, rekla je ona.
Drugi kritičari dovode u sumnju ekonomske koristi ovih centara, što Gimenezovo udruženje centara podataka odbacuje.
„Pozitivan uticaj industrije centara podataka na BDP i zaposlenost je očigledan“, rekao je Gimenez, nazvavši ga „čak i većim nego u vazduhoplovnoj industriji“.
Uz žestoku konkurenciju za ulaganja između 17 španskih regiona, aragonska vlada je pokrenula ogroman projekat tehnološkog parka od 42 hektara na periferiji Saragose.
Iako ima na umu značajne sektore, takođe je dizajniran da zadovolji potrebe početnika i javnih istraživačkih institucija.
„U Aragonu su vodeći sektori tradicionalno bili poljoprivredno prehrambeni biznis, logistika i automobilska industrija“, rekao je Vakero.
Ali sa prilivom investicija, njena vizija je Aragon gde tehnologija postaje „motor ekonomske transformacije“.
