Ogroman problem sa otpadom modne industrije gura vlade, posebno u Evropi, ka ambicioznim ciljevima recikliranja.
Problem je u tome što je reciklaža tekstila veoma složen zadatak i tehnička rešenja su još uvek u povoju.
Nevladine organizacije upozoravaju da je pravi problem prekomerna proizvodnja i da bi tehnološke inovacije mogle samo da obezbede pokriće brendovima da nastave da ispumpaju milijarde nove odeće.
Ali pritisak da se počne sa masovnim recikliranjem sada se dešava.
„Brendovi moraju da dođu do visokog nivoa reciklaže velikom brzinom, a ako to ne učine, EU će im izreći velike kazne“, rekao je konsultant za cirkularnu ekonomiju Pol Foulks-Arelano.
AFP je razgovarao sa više stručnjaka da vidi koje bi ideje mogle da donesu razliku.
Mnogi će propasti, ali evo snimka trenutnih kandidata koji ilustruju različite izazove u recikliranju tekstila.
Većina odeće je mešavina materijala, zbog čega je teško reciklirati. Američki Circ je izumeo hemijsko rešenje za razdvajanje najčešće mešavine, polipamuka, na sastavne delove.
Koristi hidrotermalni proces za tečnost poliestera i odvajanje od pamuka.
Oba se onda mogu pretvoriti u nova vlakna. Zara ih je koristila za liniju odeće objavljenu u aprilu.
Svetu nedostaje infrastruktura za prikupljanje i sortiranje velikih količina stare odeće, koja se mora održavati čistom i odvojenom od drugog otpada.
SuperCircle okuplja kompanije za isporuku, skladišta i sisteme za praćenje kako bi pojednostavio i pojeftinio proces.
Nadaju se da će promeniti stavove javnosti pomoću kanti za odlaganje u prodavnici, nalepnica za besplatnu dostavu i drugih podsticaja.
„Potrebna nam je lakoća, pogodnost i podsticaji za potrošače, tako da kada završe sa nekim predmetom, prva stvar na koju pomisli da je recikliranje na kraju životnog veka“, rekao je suosnivač Stjuart Ahlum.
Počevši sa sopstvenim brendom, Thousand Fell, oni su se brzo proširili i sada se bave celokupnom logistikom za reciklažu za više kompanija i sektora, uključujući Uniklo Severnu Ameriku.
Saentis Tektiles je već pomogao da se reši jedan ključni izazov sa patentiranom mašinom koja može da reciklira pamuk uz minimalno oštećenje vlakana, tako da može da napravi kvalitetan novi tekstil.
Njegov reciklirani pamuk koriste brendovi uključujući IKEA, Patagonia i Tommi Hilfiger.
Sada prodaje svoju mašinu tekstilnim kompanijama kako bi one mogle da je instaliraju direktno u svojim fabrikama, omogućavajući im da na licu mesta ubacuju rezne delove i otpatke za reciklažu.
Unspun kaže da je izumeo prvu 3D mašinu za tkanje na svetu, sposobnu da kreira par farmerki prilagođene veličine direktno od prediva za manje od 10 minuta.
Trenutno gradi svoju prvu mikro-fabriku u Oaklandu u Kaliforniji kako bi dokazala koncept, mašina bi mogla ukloniti potrebu da brendovi drže velike zalihe zaliha, smanjujući otpad i transport.
Odeća se mora pripremiti pre nego što se može reciklirati, a ovo je specijalitet Cetia iz Francuske.
Neke od njegovih mašina su jednostavne, poput one koja skida đonove sa cipela.
Drugi su složeniji. Čovek koristi veštačku inteligenciju da prepozna čvrste tačke kao što su dugmad i patentni zatvarači, a zatim laser da ih odseče bez oštećenja predmeta.
Rubi Labs je smislio način da uhvati otpadni ugljen-dioksid iz fabrika i pretvori ga u celulozu, slično načinu na koji rastu biljke.
Dobijena celulozna pulpa se zatim može koristiti za pravljenje prediva.
Ostaje da se vidi da li se to može uraditi u pristupačnim razmerama, ali u julu je Rubi Labs najavio pilot projekat sa maloprodajnim divom Valmartom kako bi testirali svoju inovaciju.