Roskomnadzor je optužio Gugl vesti za širenje „lažnih vesti“ o vojnoj ofanzivi Moskve u Ukrajini.
Ruski medijski regulator Roskomnadzor blokirao je pristup internet servisu Google Nevs, rekavši da je omogućio pristup materijalima koji sadrže „nepouzdane“ informacije o vojnim akcijama Moskve u Ukrajini.
Gugl vesti su najnovije na rastućoj listi medijskih servisa koji su blokirani u Rusiji od 24. februara, kada je Moskva pokrenula svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini. Prema saopštenju Roskomnadzora, pristup Gugl vestima je ograničen odlukom Glavnog tužilaštva.
Regulator je naveo da je „američki onlajn izvor vesti omogućio pristup brojnim publikacijama i materijalima koji sadrže nepouzdane društveno značajne informacije o toku specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine“.
Roskomnadzor je u svom saopštenju naveo da je, prema novom ruskom zakonu, javno širenje „svesno lažnih“ informacija o akcijama ruske vojske krivično delo.
Pre nekoliko dana, Roskomnadzor je video servis Jutjub u vlasništvu Gugla označio kao „oružje u antiruskom informacionom ratu“ i pozvao kompaniju „da odmah prekine bilo kakva ograničenja“ protiv ruskih medija koja su nametnuta platformi.
Od pokretanja ruske vojne ofanzive na Ukrajinu, i Moskva i Kijev su se potrudili u svom krstaškom ratu protiv „lažnih vesti“.
Novi ruski zakon, na koji se poziva Roskomnadzor, mogao bi da osudi one koji su proglašeni krivima za širenje „svesno lažnih“ informacija o vojnoj operaciji Moskve na 15 godina zatvora.
Ranije je Roskomnadzor blokirao pristup nekoliko stranih medija, kao i domaćim medijima kao što su radio Eho Moskvi i TV kanal Dožd.
Ukrajinska vlada je u međuvremenu stavila van zakona 11 političkih partija, uključujući i drugu po veličini u parlamentu, Opozicionu platformu – Za život, zbog njenih navodnih „veza“ sa Rusijom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je i zakon kojim se uvodi „jedinstvena informativna politika“ koja omogućava spajanje svih nacionalnih informativnih TV kanala u jedinstven „24-satni informativni maraton“.
Rusija i Ukrajina dosledno su jedna drugu krivile za širenje dezinformacija usred sukoba koji je u toku.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska i ruskog priznanja republika Donbasa sa prestonicama u Donjecku i Lugansku. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana, poričući tvrdnje da je planirao da silom povrati republike Donbas.
