Nova tehnologija koja omogućava robotima da stabilno rade u nemirnim morima mogla bi da učini jeftinijim, bržim i bezbednijim održavanje priobalnih vetroelektrana i plimnih turbina, kažu istraživači.
Do sada je nepredvidiva priroda talasa – koji otežavaju mašinama da ostanu stabilne i da izvode precizne pokrete – ograničavala upotrebu robota u održavanju platformi na moru.
Stacioniranje autonomnih robota na moru za obavljanje rutinskog održavanja smanjilo bi troškove proizvodnje obnovljive energije, koja je obično mnogo veća od upotrebe fosilnih goriva, kaže tim.
To bi takođe moglo da pojednostavi operacije — koje trenutno mogu uključivati brodove i helikoptere ili podizanje opreme iz vode — i ukloniti potrebu da ljudi rade u opasnim okruženjima.
Inženjeri u Edinburgu su razvili nove računarske i eksperimentalne alate kako bi omogućili autonomnim robotima da zadrže stabilan položaj usred nepravilnih talasa koji udaraju.
Istraživači su isprobali svoj sistem u univerzitetskom rezervoaru za testiranje FloVave, koristeći podatke o talasima koje je uhvatila bova u Severnom moru da bi oponašali vrste uslova u kojima roboti mogu da rade. Istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za istraživanje robotike.
Uređaji za detekciju talasa vezani su za morsko dno i mere pravac i visinu dolaznih talasa, prenoseći informacije u realnom vremenu robotu koji radi u blizini. Ovo omogućava bespilotnoj mašini da spreči složene buduće poremećaje u vodi, precizno ih suprotstavljajući im kako bi održala stabilnu poziciju.
Nalazi pokazuju da je sistem kompatibilan sa robotima koji rade blizu površine i onima koji rade na većim dubinama, gde se smetnje još uvek mogu snažno osetiti.
Nova tehnologija poboljšava konvencionalne sisteme kontrole, kaže tim, koji rade na korektivni način. Oni su skloni sporom reagovanju na brzo promenljive poremećaje okeana, što ih čini mnogo manje pouzdanim u takvim opasnim okruženjima.
„Glavno ograničenje trenutno je sposobnost robota da uoče i efikasno se suprotstave ekološkim poremećajima, što u osnovi ograničava trenutnu upotrebu malih podvodnih vozila. Formiranjem predviđanja budućih poremećaja talasa i integrisanjem ovoga u kontrolni sistem, mi smo u mogućnosti da proširite ovaj opseg sa malo ili bez promene hardvera robota.
„U smislu prevođenja ove tehnologije na teren, ovo je ogromna prednost i čini naš sistem primenljivim na većinu vozila koja su trenutno dostupna na tržištu“, kaže dr Kajl Voker.
Buduća istraživanja imaju za cilj da poboljšaju sposobnost autonomnih mašina da obavljaju precizne zadatke — kao što je korišćenje robotskih ruku za otkrivanje rđe ili popravljanje električne opreme — dok drže stabilan položaj u vodi.
„Povećanje upotrebe autonomnih robota za održavanje obnovljivih instalacija na moru moglo bi da ima transformativni efekat na smanjenje troškova proizvodnje čiste energije. Dalje unapređenje ove tehnologije moglo bi da pomogne da se dođe do koraka u usvajanju robota bez posade na moru i drastično povećati stepen automatizacije u ofšor sektoru“, kaže dr Frančesko Đorđo-Serki.
