Algoritmi koji tačno odražavaju ponašanje učesnika u saobraćaju – od vitalnog značaja za bezbedno pokretanje vozila bez vozača – još uvek nisu dostupni, upozoravaju naučnici.
Kažu da postoji „ogromna složenost“ u razvoju softvera koji može da predvidi način na koji se ljudi ponašaju i interakciju na putevima, bilo da su pešaci, vozači ili vozači bicikla.
Da bi poboljšao modeliranje, istraživački tim predvođen profesorom Gustavom Markkulom sa Instituta za saobraćajne studije Univerziteta u Lidsu razvio je prvu simulaciju ponašanja ljudi na putevima na osnovu ključnih kognitivnih teorija.
Te odvojene teorije su integrisane u veći, jedinstveni psihološki model koji bi „opisivao ponašanje u složenijim zadacima iz stvarnog sveta“.
Tokom kompjuterskih testova, model je precizno reprodukovao različita dobro poznata, ali ranije neshvaćena ponašanja pešaka i vozača u uobičajenim scenarijima na putu. Model je takođe predvideo kako će se ljudski subjekti u stvarnom životu ponašati kada se suoče sa interaktivnim situacijama u simulatoru virtuelne stvarnosti.
Profesor Markkula je rekao: „Ovi nalazi sugerišu da se svakodnevno ponašanje učesnika u saobraćaju oslanja na niz složenih osnovnih kognitivnih mehanizama, što može biti deo razloga zašto je bilo teže nego što se očekivalo stvoriti samovozeća vozila.
„Naše istraživanje pokazuje da je moguće integrisati odvojene teorije iz psihologije u kombinovane teorije za aplikacije kao što je simulacija načina na koji se ljudi ponašaju u saobraćaju, što je nešto što je traženo, ali retko postignuto.
Nalazi istraživača — Objašnjavanje ljudskih interakcija na putu velikom integracijom kompjuterske psihološke teorije — objavljeni su u PNAS Nekus-u.
Razvoj automatizovanih vozila mogao bi da ima veliki uticaj na ekonomiju Velike Britanije.
U izjavi o viziji, Vlada Velike Britanije je rekla da će vozila bez vozača pokrenuti industriju vrednu 42 milijarde funti i otvoriti 38.000 novih radnih mesta. Cilj je da se vidi početak bezbednog uvođenja vozila bez vozača do 2025. godine.
Međutim, pišući u časopisu PNAS Nekus, istraživači tvrde da je rad na vozilima bez vozača „ometan nedostatkom modela interakcije ljudi u saobraćaju“.
Potrebni su tačni modeli za pokretanje simulacija neophodnih i za razvoj i za testiranje vozila bez vozača i njihovih kontrolnih sistema, na primer da bi se pokazalo da vozila ostaju bezbedna kada se suoče sa nizom ljudskih ponašanja na putu.
Do sada je većina kompjuterskih modela ponašanja učesnika u saobraćaju bila statistički zasnovana, sa predviđanjima kako bi se ljudi mogli ponašati na osnovu analize velikih skupova podataka, ali obično bez analize tih modela na detaljnom nivou ponašanja.
Istraživanje profesora Markkule i njegovog tima se umesto toga fokusiralo posebno na detalje ljudskog ponašanja i ključne koncepte ljudske psihologije.
Istraživači su posmatrali nekoliko tipičnih ljudskih ponašanja koja postoje na putu, kao što je oklevanje u nejasnim situacijama ili implicitna komunikacija korišćenjem kretanja vozila ili tela da bi se potvrdio prioritet ili da bi se neko drugi podstakao da ide prvi.
Model predviđa kako će se ljudi ponašati pozivajući se na ključne kognitivne teorije. Na primer, jedna je „teorija uma“, gde će ljudi formirati uverenja o tome šta neko drugi radi i kako njihovo sopstveno ponašanje može uticati na odluke koje donose drugi. Ovo se takođe odnosi na „teoriju igara ponašanja“, objašnjavajući kako ljudi razmatraju kombinovane efekte sopstvenog ponašanja i ponašanja drugih kada odlučuju šta da rade.
Druga teorija ugrađena u model opisuje nesavršenu ljudsku percepciju, zahtevajući od ljudi da odvoje vreme da procene i razumeju šta se dešava u njihovom okruženju.
Testiranje sa ljudskim učesnicima u laboratoriji—uključujući simulator pešaka HIKER na objektima Virtuociti Univerziteta u Lidsu—otkrilo je da bi novi model zasnovan na psihološkoj teoriji takođe mogao da napravi tačna predviđanja o scenarijima interakcije između vozača i pešaka proučavanih u eksperimentima.
Profesor Markkula, koji drži katedru za primenjeno modeliranje ponašanja u Lidsu, dodao je: „Naše istraživanje je pokazalo da, uzimajući niz postojećih, ali odvojenih matematičkih teorija o ljudskoj psihologiji i ponašanju, i sastavljajući ih zajedno, možemo modelirati – u mnogo više detalja nego što je ranije bilo moguće – kako ljudi komuniciraju u drumskom saobraćaju, na primer kao vozači ili pešaci, uključujući fenomene kao što su oklevanje i tumačenje namera drugih.“
U radu istraživači kažu da još mnogo posla treba da se uradi u razvoju psihološki zasnovanih modela ponašanja učesnika u saobraćaju.
Opšti cilj, kažu istraživači, je da se razviju kompjuterski modeli koji bolje odražavaju ljudsku dimenziju ponašanja na putevima.
