Urbana vazdušna mobilnost (UAM) je način prevoza koji izbegava saobraćajne gužve tako što lete ljudi i teret iznad njega na malim visinama. Možda zvuči kao naučna fantastika ili nešto iz crtanog filma „The Jetsons“, koji prikazuje ljude kako idu od mesta do mesta u letećim automobilima. Međutim, taj koncept bi trebao postati stvarnost jer bi električni leteći taksiji mogli početi sa radom u SAD-u već 2025. godine.
eVTOL (električni avioni za vertikalno poletanje i sletanje) se penju i sleću vertikalno baš kao helikopter i zato što su električni, mnogo su tiši.
„To je povezano sa ovim konceptom pametnih gradova u kojima će kretanje — ići s jednog mesta na drugo — biti mnogo lakše i održivo, dok će omogućiti guste urbane oblasti“, kaže Raghu Raghavan, dekanov profesor nauke o menadžmentu i upravljanja operacijama. na Poslovnoj školi Robert H. Smith Univerziteta Merilend.
Avion će poleteti i sleteti – preuzimajući i ispuštajući putnike dok odlaze – sa lokacija koje se zovu vertiporti. Vertiporti se mogu postaviti na krovove postojećih zgrada. Leteći taksiji imaju četiri do šest osoba, a običnog dana grupa putnika može leteći taksi otići do aerodroma nakon što ih pokupe sa vertiporta blizu njihovih domova.
Raghavan i Bruce Golden, Katedra za nauku o menadžmentu Francuska-Merik u Smithu, radili su sa tadašnjim doktorom nauka. kandidat Eric Oden da izvrši analize koje su sagledale logistiku povezanu sa vođenjem sistema ovih taksi vozila u ranoj fazi. Istraživanje se fokusira na problem njihovog rutiranja i rasporeda na način koji maksimizira broj prevezenih putnika.
Pronašli su tri ključna izazova za kompanije električnih letećih taksi u ranim fazama: potražnja, vremenski okviri za kupce i ograničenja upravljanja baterijama taksija. U Vašingtonu, DC, taksi podaci su korišćeni da se demonstrira njihova otkrića u stvarnom okruženju. Golden kaže: „Kada ovako istražujete, gledate u budućnost i želite da budete sigurni da su vaše pretpostavke onoliko čvrste koliko mogu biti.
Autori su razvili algoritam koji električne leteće taksi kompanije mogu koristiti za planiranje putnika na isti način na koji to rade taksi kompanije za zemaljski transport. „Algoritam im omogućava da zakažu svoju uslugu kako bi maksimizirali broj ljudi koje prevoze“, kaže Raghavan. „To se onda pretvara u maksimiziranje prihoda ostvarenog od tih putnika.“
Istraživači su otkrili da putnici ne bi želeli da se nose sa dugim čekanjem da ovi taksiji stignu, kao što ne vole da čekaju taksije ili metro. Zlatni uporedivši to sa vožnjom metroom u glavnom gradu nacije. „Ako biste morali da čekate više od 10 minuta od crvene do plave linije, rekli biste: ‘Ovo je ludo!’
Tu je i problem sa baterijom. Potrebno je vreme da se napuni baterija koja pokreće električne leteće taksije, a zakazivanje cena mora biti svjesno toga. „Letiš od mesta A do mesta B baš kao što voziš svoju Teslu“, kaže Raghavan, „isprazni se, tako da ne možeš samo da nastaviš da letiš njime“.
Kada taksi sleti na svoje prvo odredište, drugo se određuje prema tome koliko je baterije preostalo ili se mora doneti odluka da se taksi napuni da bi mogao da stigne do sledeće stanice. „Moraš to da ispečeš“ u mešavini rasporeda karata kaže Golden.
Istraživanje je razvilo formulacije za uspešno rutiranje električnih letećih taksija preko vremenski proširene mreže. Jedan od razloga zašto su Golden, Raghavan i Oden bili inspirisani da nastave sa ovim radom bilo je obećanje koje UAM daje za poboljšanje našeg svakodnevnog života. Može smanjiti vreme i troškove premeštanja ljudi i robe u i oko gradova.
Oni ističu nekoliko pravaca za dalja istraživanja uključujući sinhronizaciju vazdušnog i zemaljskog transporta. Na primer, odvesti nekoga sa aerodroma do vertiporta, a zatim ga automobil pokupiti odatle i odvesti kući.
