Američki čip gigant Intel je u četvrtak rekao da je zaradio više novca nego što se očekivalo u nedavno završenom tromesečju jer je nastavio da investira u „geografski izbalansiran“ lanac snabdevanja.
Akcije Intela su skočile za više od 7 procenata na 34,88 dolara u trgovini posle tržišta.
„Ostvarili smo izvanredan treći kvartal, naglašen sveobuhvatnim napretkom u našim planovima procesa i proizvoda; sporazumi sa novim kupcima u livnicama i zamah dok svuda donosimo veštačku inteligenciju“, rekao je izvršni direktor Intela Pat Gelsinger.
Intel je prijavio prihod od 14,2 milijarde dolara, što je 8 odsto manje od iznosa u istom kvartalu godinu dana ranije, ali ispred predviđanja.
Neto prihod je iznosio 300 miliona dolara, u poređenju sa profitom od milijardu dolara u istom periodu 2022. godine, pokazuju podaci o zaradi.
„Naši rezultati su premašili očekivanja“, rekao je glavni finansijski direktor Intela Dejvid Zinsner, koji je rekao da je zarada imala koristi od „discipline troškova“.
Intel radi na tome da uhvati korak sa rivalima, posebno sa Nvidiom, kada su u pitanju moćni čipovi potrebni za rešavanje računarskih zahteva veštačke inteligencije.
Intel je reklamirao investicije koje se ulažu u pogone za proizvodnju čipova sa ciljem stvaranja „geografski uravnoteženog, bezbednog, otpornog lanca snabdevanja“.
Intel sa sedištem u Kaliforniji smatra se ključnim oruđem za Sjedinjene Države da smanje svoju zavisnost od velikih svetskih proizvođača, kao što je tajvanski TSMC.
Ranije ove godine, Intel je najavio da će potrošiti 25 milijardi dolara na novu fabriku u Izraelu, a premijer Benjamin Netanjahu to je nazvao najvećom stranom investicijom u zemlji.
Prema „načelnom sporazumu“ poluprovodnička firma će izgraditi objekat u južnom gradu Kirijat Gat koji će biti otvoren do 2027. i raditi najmanje do 2035. godine, saopštilo je izraelsko ministarstvo finansija.
Intel posluje u Izraelu od 1970-ih sa razvojnim centrima i proizvodnom lokacijom koja zapošljava oko 12.000 ljudi, saopštilo je ministarstvo finansija.
Intel je 2017. godine kupio Mobileie sa sedištem u Izraelu, koji proizvodi tehnologiju za automatizovane sisteme vožnje u vozilima, za nešto više od 15 milijardi dolara.
Gelsinger je rekao da su Intelovi timovi nastavili sa radom uprkos ratu između Izraela i Hamasa.
„Naš najveći prioritet je bezbednost i dobrobit našeg naroda u Izraelu i njihovih porodica“, rekao je Gelsinger.
„Uprkos svim ovim izazovima, oni rade izuzetno dobro. Molim se za brz povratak u mir.“
Gelsinger je rekao da Intel pažljivo proučava ažurirana pravila u Sjedinjenim Državama koja pooštravaju ograničenja na izvoz najsavremenijih AI čipova u Kinu.
„Verujemo da ćemo imati mnogo prilika u Kini“, rekao je Gelsinger.
„Nastavljamo da široko primenjujemo naše proizvode, čak i dok se pridržavamo i radimo sa (Sjedinjenim Državama) oko propisa koje oni postavljaju.
Nova pravila pooštravaju mere od pre godinu dana koje su zabranile prodaju Kini mikročipova ključnih za proizvodnju moćnih sistema veštačke inteligencije.
Pozivi za dalje zatvaranje lanca snabdevanja porasli su nakon popularnosti generativne AI platforme ChatGPT.
Kada je najavljivala pojačane granice, američka sekretarka za trgovinu Gina Raimondo je insistirala na tome da se zatvore rupe i spreče kineski razvoj veštačke inteligencije za vojnu upotrebu.
„Istina je da veštačka inteligencija ima potencijal za ogromnu društvenu korist. Ali takođe može da napravi ogromnu i duboku štetu ako je u pogrešnim rukama i u pogrešnim vojskama“, rekla je ona američkim medijima.
Pravila neće uticati na čipove koji se koriste u robi široke potrošnje kao što su laptopovi, pametni telefoni i igračke konzole, iako će neki biti podvrgnuti zahtevima za izvozne dozvole.
Kina je saopštila da je „snažno nezadovoljna“ i da se „čvrsto protivi“ ivičnjacima.
„SAD nastavljaju da generalizuju koncept nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavaju mere kontrole izvoza i sprovode jednostrano maltretiranje“, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine.
