Oko 20 miliona pametnih telefona se proda u Nemačkoj svake godine, kao što je Bitkom nedavno izvestio — veliki teret za životnu sredinu i klimu: Informacione i komunikacione tehnologije su odgovorne za oko 8% nemačke emisije CO 2 .
Velika potrošnja vrednih sirovina, kao što su plemeniti metali i retke zemlje, pogoršava problem. Dokument za diskusiju „Kružnost kao usluga“, koji je objavio Vupertalski institut, a naručio Institut Vodafone, nudi prvi sveobuhvatan pregled čitavog životnog ciklusa pametnog telefona. On identifikuje strategije koje industrija pametnih telefona može da koristi da produži životni vek uređaja i smanji njihov ekološki otisak.
U svetu u kome je svaki trenutak bitan, a povezanost je sve, pametni telefoni su igrali veoma važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. U dokumentu za diskusiju „Kružnost kao usluga“, autori su identifikovali strategije koje industrija pametnih telefona može da koristi da produži životni vek uređaja i smanji njihov ekološki otisak. Pri tome je postao jasan potencijal proširenja raspona upotrebe uređaja: prosečan raspon upotrebe od pet do sedam godina mogao bi da smanji emisije gasova staklene bašte iz pametnih telefona za oko polovinu.
Trenutno se pametni telefoni u Nemačkoj zamenjuju posle prosečno 2,5 godine. Ukoliko bi se taj raspon upotrebe produžio, potražnja za novim uređajima bi mogla biti značajno smanjena, što bi, pored koristi za životnu sredinu, dovelo do ekonomskih prednosti za potrošače. Potrošači bi takođe radije koristili svoje pametne telefone duže: prema istraživanju sprovedenom u Austriji, korisnici pametnih telefona žele da vide životni vek uređaja od oko pet godina.
Dr Džulija Rajnhard, istraživač u jedinici za istraživanje digitalne transformacije Instituta Vupertal i vodeći autor ovog dokumenta za diskusiju, kaže: „Vredi da se bolje pogleda – jer je standardni životni ciklus pametnog telefona do sada prvenstveno služio ciljnoj grupi tehnoloških. entuzijasti i oni sa izrazitim smislom za estetiku“.
Te dve grupe su posebno zainteresovane za nove modele i najsavremeniju tehnologiju. Ali druge ciljne grupe, poput pragmatičara, entuzijasta održivosti, korisnika osetljivih na cene i dugoročnih korisnika, otvorene su za duže korišćenje svojih pametnih telefona, kao i za kupovinu obnovljenih uređaja.
„Trenutni poslovni modeli, međutim, ne iskorišćavaju dovoljno ove grupe, koje čine procenjeni udeo korisnika od 60 odsto“, kritikuje Rajnhard.
Ključ za proširenje upotrebe pametnih telefona leži u prilagođavanju poslovnog modela duž čitavog lanca dodate vrednosti. Prema Deklaraciji proizvoda o životnoj sredini proizvođača poput Apple-a, oko 80 procenata emisije CO 2 javlja se tokom faze proizvodnje.
Kao takvi, proizvođači bi se trebali više fokusirati na popravljivost i trajnost. Ovo uključuje dizajn modularnih pametnih telefona koji se mogu lakše popraviti i dostupnost pristupačnih i lako dostupnih rezervnih delova. Prema autorima dokumenta za diskusiju, bezbednosna ažuriranja u periodu od najmanje sedam godina takođe su ključna. Trenutno, međutim, takvi periodi ažuriranja su samo četiri godine za Android i šest godina za Apple uređaje.
Ekonomski modeli fokusirani na kružnost su od suštinskog značaja za produženje životnog ciklusa pametnih telefona. To uključuje proširenje usluga popravke i povećanu ponudu obnovljenih uređaja od strane trgovaca i telekomunikacionih provajdera.
Profesionalno prikupljanje i recikliranje uređaja koji su došli do kraja svog životnog ciklusa takođe moraju postati standard, kako bi se povratilo — prema proceni Bitkoma — 210 miliona nekorišćenih mobilnih uređaja koji čame u fiokama u Nemačkoj.
Autori dokumenta za diskusiju veruju da je teret prvenstveno na industriji i na kreatorima politike da rade na održivijoj upotrebi pametnih telefona.
