Bespilotne letelice će doći na urbano nebo samo ako se može obezbediti bezbednost ljudi ispod.
Špansko letovalište Benidorm poznato je po svojim peščanim plažama sa čistim morem, horizontom kojim dominiraju visoki hoteli i turisti iz severne Evrope. Ali jednog dana u februaru, takođe je poslužio kao poligon za testiranje budućnosti evropskog društva sa bespilotnim letelicama.
Pošto lokalna ekonomija zavisi od turizma tokom leta, Benidorm je zimi relativno prazan — a to je plus kada je u pitanju bezbednost tokom testiranja bespilotnih letelica (UAV). Visoke zgrade koje dominiraju horizontom takođe lepo odgovaraju onima u velikom gradu.
Ukratko, to je idealno mesto za isprobavanje nove tehnologije dronova. A projekat koji finansira EU pod nazivom DELOREAN uradio je upravo to—testiranje novih tipova satelitskog praćenja za dronove 9. februara.
„Obzor Benidorma je prilično sličan onome što biste našli u većim gradovima kao što je, recimo, Njujork“, rekao je Santjago Solej, koordinator projekta koji je i glavni izvršni direktor španske kompanije za aeronautičko inženjerstvo Pildo Labs. „Generalno, propisi ograničavaju letove dronova iznad gustih urbanih područja. Ovo je prvi put u Evropi da smo uradili ove intenzivne testove u izazovnom gradskom okruženju.’
Dronovi su godinama bila popularna tehnologija, tokom kojih su mediji popularisali predviđanja da će takve letelice uskoro biti korišćene za sve vrste svakodnevnih usluga, uključujući isporuku paketa do kućnog praga ljudi. Ipak, do sada, široko rasprostranjena civilna upotreba nije uspela da uzleti.
Usko grlo je bezbednost i potreba da se gradskim vlastima pokaže da dronovi mogu da se koriste u velikom broju u naseljenim mestima bez opasnosti. Ako se bespilotna letelica sruši na prometnu ulicu ili u avion koji sleće ili poleće, rezultat može biti ozbiljna šteta ili čak smrt.
Naučnici i kompanije se sada bave ovim problemima – a eksperimenti u Benidormu bi mogli da budu ključ za budući uspeh dronova.
„Tehnologija dronova napreduje – to je najmanji naš problem“, rekao je Soli. „Ono što je još važnije je da se pokaže kako bi dronovi bezbedno bili raspoređeni iznad gradova.“
DELOREAN završava posle tri godine. Glavni cilj je bio da se razviju zahtevi za navigaciju i pozicioniranje za urbane vazdušne usluge i pokažu kako Evropski globalni navigacioni satelitski sistem, ili EGNSS, može pomoći.
Dronovi moraju da znaju tačno gde se nalaze u svakom trenutku. Za to se bespilotne letelice trenutno oslanjaju na satelite, uglavnom na američki sistem globalnog pozicioniranja ili GPS. Druga alternativa GPS-u je evropska Galileo mreža. DELOREAN takođe testira Galileov potencijal za dronove. Dok ga vodi Pildo Labs, projekat je uključivao međunarodni konzorcijum čiji su članovi francuski proizvođač aviona Erbas, španski provajder poštanskih usluga Correos i Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe, ili Eurocontrol, u Belgiji.
Izazov za satelitsko praćenje u urbanim sredinama je to što bi signali mogli biti odbijeni ili na drugi način ometani zgradama. Galileo će pomoći da se izbegnu takvi poremećaji zbog talasnog oblika i strukture njegovih signala, kaže Solei.
Pored toga, Galileo je pionir u novim uslugama koje bi mogle da odrede lokacije dronova sa većom preciznošću – nešto što je DELOREAN testirao u Benidormu.
Štaviše, Galileo dodaje sloj sigurnosti. Usluga autentikacije koja omogućava dronu da proveri da li je satelitski signal stvaran suprotstavila bi se budućim naporima kriminalnih grupa da pogrešno usmere bespilotne letelice i ukradu njihov sadržaj putem lažnih signala, kaže Soli.
Ako se eksperimenti koje sprovodi DELOREAN pokažu uspešnim, mnoge aplikacije bi se mogle otvoriti.
Dok se bespilotne letelice već koriste nad gradovima, lokalne vlasti ih često koriste u malim operacijama. Policijske službe, na primer, koriste ih za praćenje gužve ili praćenje automobila koji jure.
„Postoje ograničenja za letove dronova i morate zatvoriti područje“, rekao je Solei. „Međutim, na tehničkom nivou, letovi su prilično laki za rukovanje.“
Sledeći korak bi mogao biti masovna isporuka gradskog vazduha. Nema više kombija koji cik-cak kreću gradskim ulicama sa svim zagušenjima i zagađenjem.
Umesto toga, flote dronova bi ostavljale pakete širom grada. Kompanije poput Amazona već uvode ove usluge u ograničenim oblastima.
„Mislim da će logistika biti jedna od najperspektivnijih upotreba dronova“, rekao je Soli.
Projekat koji finansira EU pod nazivom LABIRINT bavi se izazovom osiguravanja da autonomni dronovi prate jedni druge.
Za autonomne bespilotne letelice nisu potrebni ljudski piloti na zemlji, koji su generalno potrebni za trenutnu generaciju bespilotnih letelica.
„U budućnosti će ti dronovi upravljati autonomno — oni će sami leteti“, rekao je Luis Moreno Lorente, koordinator projekta i profesor sistemskog inženjeringa i automatizacije na Univerzitetu Karlos III u Madridu u Španiji. „Ali ako želite da to uradite bezbedno, morate da znate tačno gde se svaki od njih nalazi.“
LABIRINT, koji bi trebalo da se završi u maju posle tri godine, razvija softver koji deluje kao sistem kontrole letenja za dronove. Prati se 3D pozicija svakog od njih i avion zatim prenosi ove informacije drugim dronovima u blizini kako se ne bi sudarili. Slično tome, ako se dron suoči sa tehničkim problemima – recimo da jedan od njegovih motora pokvari – on mora biti u stanju da usmeri druge UAV-ove dalje od njega.
„Pre nego što se razviju poslovi poput gradske vazdušne isporuke, prvo nam je potrebna bezbednost“, rekao je Moreno Lorente. ‘To je ono što sada gradimo.’
Zajedno, LABIRINTH i DELOREAN pomažu da se raščišćava put za budućnost u kojoj veliki broj dronova leti iznad gradova.
„Samo je pitanje vremena kada će to učiniti“, rekao je Moreno Lorente.
