U trci ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG), podaci sa satelita za posmatranje Zemlje (EO) postaju ključni alat za praćenje ekoloških resursa, zdravlja ekosistema i održivo upravljanje prirodnim bogatstvima. Nedavne studije pokazuju kako EO podaci istovremeno doprinose različitim SDG ciljevima, poput zaštite morskih ekosistema (SDG 14) i klimatske adaptacije (SDG 13), ali i ukazuju na kritične nedostatke u dostupnosti podataka, pri čemu čak 35% SDG indikatora i dalje nema adekvatne izvore informacija.
Najnovije istraživanje Odeljenja za nauku o zemaljskom sistemu Univerziteta Tsinghua, objavljeno u časopisu Remote Sensing, analizira ubrzan rast upotrebe EO podataka. Sateliti poput Sentinela, Landsata i Modisa igraju ključnu ulogu u ekološkom nadzoru i klimatskim istraživanjima, dok nove tehnologije, poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja, dodatno povećavaju njihovu primenu.
Podaci pokazuju da je broj naučnih publikacija koje koriste EO podatke značajno porastao – od 45.673 radova u 2020. godini do 59.703 u 2023. godine, pri čemu je Kina prestigla SAD kao vodeći globalni centar istraživanja u ovoj oblasti. Satelitski programi poput Sentinela i Gaofena beleže dramatičan rast interesovanja, dok otvorene baze podataka poput Google Earth Engine-a omogućavaju bržu i precizniju analizu informacija.
Stručnjaci naglašavaju da EO satelitski podaci ne samo da podržavaju pojedinačne ciljeve održivog razvoja, već i stvaraju snažne sinergije između njih. Kako se tehnologija razvija i lansiraju novi sateliti, očekuje se da će njihova uloga u zaštiti životne sredine i održivom razvoju postati još značajnija, približavajući svet ostvarivanju SDG ciljeva do 2030. godine.
