Ptice lete efikasnije tako što sklapaju krila tokom podizanja, prema nedavnoj studiji koju je vodio Univerzitet Lund u Švedskoj. Rezultati bi mogli značiti da je sklapanje krila sledeći korak u povećanju propulzivne i aerodinamičke efikasnosti letelica koje lete.
Čak su i prethodnici ptica — izumrli dinosaurusi nalik pticama — imali koristi od sklapanja krila tokom podizanja, dok su razvijali aktivan let. Među danas živim letećim životinjama, ptice su najveće i najefikasnije. To ih čini posebno zanimljivim kao inspiracija za razvoj dronova. Međutim, određivanje koja strategija mahanja je najbolja zahteva aerodinamičke studije različitih načina mahanja krilima. Zbog toga je švedsko-švajcarski istraživački tim konstruisao robotsko krilo koje može da postigne upravo to — lepršajući kao ptica, i dalje.
„Napravili smo krilo robota koje može da zamahne više kao ptica nego prethodni roboti, ali i da zamahne na način na koji ptice ne mogu. Mjereći performanse krila u našem aerotunelu, proučavali smo različite načine postizanja krila. upstroj utiče na snagu i energiju u letu“, kaže Kristofer Johanson, istraživač biologije na Univerzitetu u Lundu.
Prethodne studije su pokazale da ptice mašu krilima horizontalnije kada lete sporo. Nova studija pokazuje da ptice to verovatno rade, iako je za to potrebno više energije, jer je lakše stvoriti dovoljno velike snage da ostanu u vazduhu i da se pokreću. Ovo je nešto što dronovi mogu da oponašaju kako bi povećali opseg brzina kojima mogu da lete.
„Novo robotsko krilo može da se koristi da odgovori na pitanja o letu ptica koja bi bila nemoguća jednostavnim posmatranjem letećih ptica. Istraživanje sposobnosti letenja živih ptica ograničeno je na pokret koji ptica zapravo koristi“, objašnjava Kristofer Johanson.
Istraživanje objašnjava zašto ptice mlataru na način na koji to rade, otkrivajući koji obrasci pokreta stvaraju najveću snagu i najefikasniji su. Rezultati se takođe mogu koristiti u drugim oblastima istraživanja, kao što je bolje razumevanje kako na migraciju ptica utiču klimatske promene i pristup hrani. Takođe postoji mnogo potencijalnih upotreba za dronove gde se ovi uvidi mogu dobro iskoristiti. Jedna oblast možda koristi dronove za isporuku robe.
„Dronovi koji se mašu mogli bi da se koriste za isporuke, ali bi morali da budu dovoljno efikasni i sposobni da podignu dodatnu težinu koja to podrazumeva. Način na koji se krila pomeraju je od velike važnosti za performanse, tako da bi ovo naše istraživanje moglo da dođe od koristi“, kaže Kristofer Johanson.
