Studija koju je sproveo Univerzitet u Sao Paulu istraživala je uticaj klimatski pametne poljoprivrede na emisije gasova staklene bašte u Brazilu. Naučnici su izvršili sistematski pregled radova o merenju emisija gasova staklene bašte na ruralnim područjima kako bi procenili efekte ovog integrisanog pristupa. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Journal of Cleaner Production.
Glavni nalaz studije je pokazao da konverzija degradiranih pašnjaka i konvencionalnih obradivih površina u prakse klimatski pametne poljoprivrede ima značajan potencijal za smanjenje emisija stakleničkih gasova, posebno metana, po proizvodu. Istraživači su istakli nedostatak pouzdanih podataka o emisijama staklene bašte izmerenim na terenu u Brazilu, što otežava generalizaciju rezultata na različite biome u zemlji.
Postoji hitna potreba za poboljšanjem metodologije i povećanjem istraživanja, uključujući redovna merenja CO2, metana, azot oksida i sekvestracije ugljenika u agroekosistemima na farmama. Ovo bi omogućilo preciznije proračune bilansa ugljenika i olakšalo uključivanje klimatski pametnih sistema u tržište ugljenika i druge mehanizme zelenog finansiranja.
Profesor Maurisio Roberto Kerubin ističe da su rezultati studije važni za unapređenje nacionalnog inventara emisija gasova staklene bašte u Brazilu, pružajući naučne dokaze o potencijalnim rešenjima zasnovanim na prirodi i podržavajući nove politike, projekte i investicije u ovoj oblasti.
