Sebastian Honel sa Univerziteta Linnaeus je u svojoj disertaciji iz kompjuterskih nauka uveo novu metodu za merenje i poboljšanje kvaliteta softverskih procesa. Metod se fokusira na razumevanje načina na koji se softver razvija i promena koje se dešavaju tokom vremena. Korišćenjem digitalnih podataka iz procesa razvoja u kombinaciji sa analizom zasnovanom na ekspertima i podacima, moguće je predvideti probleme i odlučiti o potencijalnim poboljšanjima.
Jedan od novih alata koje je razvio Sebastijan Honel je metrika koja se zove „gustina izvornog koda“. Ova metrika pokazuje pravu količinu koda prisutnog u softverskoj aplikaciji u odnosu na njenu ukupnu veličinu. Pomaže u određivanju da li je kod kompaktan i efikasan ili je raspršen i sadrži suvišan kod.
„Gustina izvornog koda je dragocena alatka za identifikaciju koda koji je neophodan. Štaviše, razvili smo pouzdan klasifikator zasnovan na njemu da bismo razumeli prirodu promena u softveru. Koristi se novim metodom za korišćenje ovih i drugih razvojnih podataka za lakše identifikovati složena pitanja u procesu razvoja“, kaže Sebastijan Honel.
Istraživanje bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o razvoju softvera. Fokusiranjem na proces razvoja i korišćenjem alata kao što je gustina izvornog koda, može se stvoriti bolji, pouzdaniji i efikasniji softver.
Tradicionalno, programeri softvera su se koncentrisali na procenu kvaliteta samog softvera. Međutim, istraživanje Sebastijana Honela ukazuje da je podjednako važno pogledati kako se softver razvija.
„Da bismo optimizovali softver, prvo moramo da preciziramo i podesimo proces razvoja i da učimo iz prošlih iskustava. Ranije se rad na razvoju merio posmatranjem veličine promena, ali nije postojao pouzdan metod. Sada predlažemo da koristite podaci iz samog procesa razvoja u kombinaciji sa kvantitativnom analizom da bi se razumeo obim promena“, navodi Sebastijan Honel.
Kada istovremeno upravljate više računarskih projekata, neizbežno je naići i na uspehe i na izazove. Postoje trenuci kada sve teče besprekorno, ali ima i trenutaka kada se pojave komplikacije. To može biti zato što softver ne radi dovoljno brzo, nedostaju mu neophodne funkcije, budžet je premašen ili se projekat ne završava po planu.
Nakon što je projekat završen, prirodno je da želite da razmislite i razumete trenutke kada stvari nisu išle kako je planirano. Izazov može biti u utvrđivanju da li su problemi nastali zbog pojedinačnih odluka ili šire dinamike tima.
„Razvili smo alate koji mogu brzo da skeniraju vaše projekte i ukažu gde bi mogli biti glavni problemi. Možda vam neće dati svaki detalj, ali vam pomaže da brzo identifikujete koji projekti zahtevaju dodatnu pažnju. Ove probleme možemo pronaći samo ako pogledamo programski kod . Verujemo da ovaj alat može pomoći u otkrivanju mnogo različitih tipova problema“, kaže Sebastijan Honel.
Istraživanje označava korak napred u potrazi za razumevanjem i poboljšanjem kvaliteta softvera. Sa ovim novim alatima i metodama, može se pojednostaviti i optimizovati rad programera, čime se proizvodi bolji i pouzdaniji softver.
