Dve nove aplikacije su postavljene da pomognu slepim osobama u navigaciji u zatvorenim prostorima tako što im daju govorna uputstva putem pametnog telefona. Ovo nudi bezbedno rešenje za pronalaženje puta u oblastima gde je GPS neefikasan.
Profesor kompjuterskih nauka i inženjerstva UC Santa Cruz Roberto Manduchi posvetio je veliki deo svoje istraživačke karijere stvaranju pristupačne tehnologije za slepe i slabovide. Tokom godina rada sa ovim zajednicama, on je naučio da postoji posebna potreba za alatima koji bi pomogli u unutrašnjoj navigaciji u novim prostorima.
„Samostalno se krećete na mestu koje ne poznajete je posebno teško, jer nemate nikakvu vizuelnu referencu — veoma je lako da se izgubite. Ideja je da pokušate da ovo učinite malo lakšim i sigurnijim za ljudi“, rekao je Manduči.
U novom radu objavljenom u časopisu ACM transakcije o pristupačnom računarstvu, Manduchijeva istraživačka grupa predstavlja dve aplikacije za pametne telefone koje pružaju pronalaženje puta u zatvorenom prostoru, navigaciju do određene tačke i siguran povratak, proces praćenja prošle rute. Aplikacije daju audio signale i ne zahtevaju od korisnika da drži svoj pametni telefon ispred sebe, što bi bilo nezgodno i privući nepotrebnu pažnju.
Pametni telefoni pružaju odličnu platformu za hostovanje pristupačne tehnologije jer su jeftiniji od namenskog hardverskog sistema, imaju podršku timova za informacione tehnologije kompanije i opremljeni su ugrađenim senzorima i funkcijama pristupačnosti.
Drugi sistemi za pronalaženje puta zasnovani na pametnom telefonu zahtevaju od osobe da hoda sa svojim telefonom, što može stvoriti nekoliko problema. Slepa osoba koja se kreće po novom prostoru često koristi bar jednu ruku za psa vodiča ili štap, tako da je korišćenje druge za telefon manje nego idealno. Držanje telefona napolju takođe ostavlja navigatora podložnim kriminalu, a osobe sa invaliditetom već doživljavaju kriminal po nesrazmerno većim stopama.
Dok su kompanije poput Apple-a i Google-a razvile unutrašnje pronalaženje puta za neke specifične lokacije, kao što su glavni aerodromi i stadioni, njihove metode zavise od senzora koji su instalirani unutar ovih zgrada. Ovo ga čini mnogo manje skalabilnim rešenjem zbog troškova dodavanja i održavanja dodatne infrastrukture.
Manduchijeva aplikacija za pronalaženje puta pruža rutu na sličan način kao GPS usluge kao što su Google Maps; međutim, sistemi zasnovani na GPS-u ne rade u zatvorenom prostoru jer je satelitski signal izobličen zidovima zgrade. Umesto toga, Manduchijev sistem koristi druge senzore unutar pametnog telefona kako bi pružio govorna uputstva za navigaciju nepoznatom zgradom.
Aplikacija za pronalaženje puta funkcioniše tako što koristi mapu unutrašnjosti zgrade kako bi pronašla put do odredišta, a zatim koristi ugrađene inercijalne senzore, akcelerometre i žiroskope telefona, koji pružaju funkcije poput brojača koraka, za praćenje navigatora napredovati duž puta.
Isti senzori takođe mogu pratiti orijentaciju telefona, a samim tim i navigatora. Međutim, procenjena lokacija i orijentacija su često donekle netačni, pa su istraživači uključili još jedan metod koji se zove filtriranje čestica kako bi se nametnula fizička ograničenja zgrade tako da se ne tumači da navigator hoda kroz zidove ili druge nemoguće situacije.
Aplikacija za vraćanje nazad jednostavno preokreće rutu koju je prethodno prošao navigator, što je korisno za situacije u kojima je slepa osoba vođena u sobu i želi da izađe samostalno. Pored inercijalnih senzora, on koristi magnetometar telefona da identifikuje karakteristične anomalije magnetnog polja, koje obično stvaraju veliki uređaji, a koji mogu poslužiti kao orijentiri unutar zgrade.
Oba sistema daju uputstva putem govorne komunikacije i mogu se koristiti i sa pametnim satom za dopunu instrukcija vibracijama. Sve u svemu, istraživači su pokušali da minimiziraju količinu unosa datog navigatoru kako bi mogli da se fokusiraju na bezbednost.
Oni se takođe oslanjaju na navigator da donosi odluke o tome gde da se okrenu, da bi uzeli u obzir bilo kakvu grešku u praćenju. Sistem nalaže osobi da izvrši sledeću promenu smera pet metara pre nego što predvidi da će doći do skretanja, sa uputstvima poput „na predstojećoj raskrsnici, skrenite levo“, a navigator može da počne da pronalazi skretanje uz pomoć štapa ili pas vodič.
„Podela odgovornosti, po mom mišljenju, je pravi pristup“, rekao je Manduči. „Kao filozofija, ne možete se oslanjati samo na tehnologiju. To važi i kada vozite automobil—ako kaže skrenite desno, ne samo da odmah skrenete desno, već tražite gde je raskrsnica. Morate da radite sa sistem“.
Testirajući svoje sisteme u zgradi Baskin Engineering u UC Santa Cruz, istraživački tim je otkrio da su korisnici mogli uspešno da se kreću kroz mnoge hodnike i skretanja. Tim će nastaviti da usavršava svoje aplikacije, koje koriste isti interfejs, ali su odvojene radi lakšeg razvoja.
Ubuduće, fokusiraće se na integraciju AI funkcija koje bi mogle da omoguće navigatoru da fotografiše okolinu i dobije opis scene ako se nalaze u posebno teškoj oblasti za navigaciju, kao što je niša zgrade ili široko otvoreni prostor . Takođe žele da poboljšaju mogućnost pristupa i preuzimanja mapa zgrada, možda koristeći prednosti softverskog ekosistema otvorenog koda da to urade.
„Veoma sam zahvalan zajednici slepih u Santa Kruzu, koja mi je dala fantastičan savet. [Kao inženjeri koji stvaraju tehnologiju za zajednicu slepih], morate da budete veoma, veoma pažljivi i veoma skromni, i da počnete od osobe koja će koristiti tehnologiju, a ne od same tehnologije“, rekao je Manduchi.
