Većina polja kukuruza i soje u Sjedinjenim Američkim Državama zasađena je sortama otpornim na herbicide, ali pojava superkorova koji su razvili otpornost na uobičajene herbicide predstavlja sve veću pretnju postojećim strategijama upravljanja korovima. U svetlu ovog problema, istraživači sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign istražili su mogućnosti mehaničkog uklanjanja korova uz pomoć poljoprivredne robotike, koja se pokazuje kao obećavajuće rešenje.
Studija, objavljena u časopisu Ekonomika poljoprivrede, fokusira se na usvajanje robota za plijevljenje korova među farmerima, uzimajući u obzir vrste useva, gustinu korova i nivo otpornosti. Istraživači su istakli kako je ekskluzivno oslanjanje na hemijske metode suzbijanja korova doprinelo razvoju superkorova, što bi moglo rezultirati značajnim gubicima useva.
Mali, lagani roboti koji koriste veštačku inteligenciju za navigaciju mogu efikasno uklanjati korove, a deluju tako što ometaju nicanje semena korova. Vodena konoplja (Amaranthus tuberculatus), poznata po svojoj otpornosti na herbicide, bila je posebno proučavana u ovoj studiji.
Istraživači su ispitivali efikasnost kratkovidnog i dugoročnog upravljanja korovom. Otkrili su da farmeri sa kratkovidnom perspektivom neće uopšte koristiti robote u prvih šest godina, dok će oni sa perspektivom okrenutom ka budućnosti ranije početi sa usvajanjem robotike, koristeći je u kombinaciji sa hemijskim tretmanima.
„Kratkovidno upravljanje može na početku doneti veći profit jer ne ulažu u robote, ali dugoročno, upravljanje usmereno na budućnost se isplati“, rekao je koautor studije, dr Šadi Atalah. On je takođe napomenuo da strategije koje gledaju u budućnost mogu smanjiti širenje otpornog semena na susedna polja.
Studija pruža uvid u to kako različite strategije upravljanja korovima ne utiču samo na profitabilnost farmera, već i na širi ekosistem. Istraživači planiraju dalja istraživanja kako bi ispitali uticaj na nivo pejzaža i implikacije na politiku upravljanja otpornošću korova.
