Naučnici i inženjeri sa Univerziteta u Bristolu i britanske Uprave za atomsku energiju (UKAEA) uspešno su kreirali prvu na svetu ugljenik-14 dijamantsku bateriju.
Ovaj novi tip baterije ima potencijal da napaja uređaje hiljadama godina, što ga čini neverovatno dugotrajnim izvorom energije. Baterija koristi radioaktivni izotop, ugljenik-14, poznat po upotrebi u radiokarbonskom datiranju, za proizvodnju dijamantske baterije.
Moguće je nekoliko aplikacija koje menjaju igru. Biokompatibilne dijamantske baterije mogu se koristiti u medicinskim uređajima kao što su očni implantati, slušni aparati i pejsmejkeri, minimizirajući potrebu za zamenama i uznemirenost pacijenata.
Dijamantske baterije bi se takođe mogle koristiti u ekstremnim okruženjima — iu svemiru i na zemlji — gde nije praktično zameniti konvencionalne baterije. Baterije bi mogle da napajaju aktivne radio frekvencijske (RF) oznake tamo gde postoji potreba da se identifikuju i prate uređaji bilo na Zemlji ili u svemiru, kao što su svemirske letelice ili korisni teret, decenijama, čime se smanjuju troškovi i produžava radni vek.
Profesor Tom Skot, profesor materijala na Univerzitetu u Bristolu, rekao je: „Naša tehnologija mikroelektrane može da podrži čitav niz važnih aplikacija od svemirskih tehnologija i bezbednosnih uređaja do medicinskih implantata. Uzbuđeni smo što možemo da istražimo sve ovo mogućnosti, radeći sa partnerima u industriji i istraživanju, u narednih nekoliko godina.“
Dijamantska baterija sa ugljenikom-14 radi tako što koristi radioaktivni raspad ugljenika-14, koji ima vreme poluraspada od 5.700 godina, da generiše niske nivoe snage. Funkcioniše slično kao solarni paneli, koji pretvaraju svetlost u električnu energiju, ali umesto da koriste svetlosne čestice (fotone), oni hvataju elektrone koji se brzo kreću iz dijamantske strukture.
„Dijamantske baterije nude bezbedan, održiv način da se obezbede kontinuirani nivoi snage u mikrovatima. One su tehnologija u nastajanju koja koristi proizvedeni dijamant za bezbedno zatvaranje malih količina ugljenika-14“, rekla je Sara Klark, direktorka tricijumskog ciklusa goriva u UKAEA.
Tim naučnika i inženjera iz obe organizacije radio je zajedno na izgradnji platforme za taloženje plazme, specijalizovanog aparata koji se koristi za uzgoj dijamanta u UKAEA-inom kampusu Culham.
Ovaj razvoj je delom rezultat rada UKAEA na fuzionoj energiji. Stručnost stečena u istraživanju fuzije pomaže da se ubrzaju inovacije u srodnim tehnologijama.
