Dinamika krila različitih vrsta letećih životinja inspiriše razvoj robotskih sistema. Ptice i slepi miševi koriste prsne i krilne mišiće za pokretanje krila, dok ostaju nedovoljno razumljivi procesi koje insekti koriste za pokretanje svojih krila. Istraživači sa Švajcarskog EPFL-a i Univerziteta Konkuk u Južnoj Koreji istražuju mehanizme kojima bube nosorogi manipulišu svojim krilima. Ovi uvidi poslužili su za razvoj novog mikrorobota koji pasivno manipuliše svojim krilima, bez potrebe za složenim aktuatorima.
Insekti, kao što su bube, navodno koriste torakalne mišiće za manipulaciju krilima, slično pticama i slepim miševima, ali detalji ovog procesa ostaju nepoznati. Zadnja krila buba nosoroga podsećaju na sklopive origami strukture, jer se mogu precizno savijati i smestiti ispod prednjeg krila dok odmaraju, a zatim se pasivno razmeste tokom leta. Ranija istraživanja nisu pridavala dovoljno pažnje pokretima zadnjih krila insekata.
Fokus istraživanja je bio na pasivnim mehanizmima koje bube koriste za manipulaciju zadnjim krilima, umesto aktivnih mišića. Ovaj pristup je primenjen u razvoju mikrorobota koji pasivno manipuliše svojim krilima, omogućavajući savijanje i razmestanje krila duž tela prilikom leta.
Mikrorobot inspirisan bubicama nosorogom težak je 18 grama i koristi elastične tetive za pasivno zatvaranje krila. Robot može pokrenuti krila za poletanje i održavanje stabilnog leta, a zatim ih pasivno uvući nakon sletanja. Ovi mehanizmi su veoma slični onima koje koriste bube, što povećava njihovu efikasnost i sličnost sa prirodnim insektima.
Preliminarni testovi performansi mikrorobota su obećavajući, otvarajući mogućnosti za dalje unapređenje i testiranje u različitim scenarijima. Buduća istraživanja će se fokusirati na slične pasivne strategije kod drugih insekata i dodatno poboljšanje agilnosti i funkcionalnosti mikrorobota.
