Meta, koja poseduje platforme društvenih medija kao što su Instagram i Facebook, otkrila je svoje planove za zaštitu dece na mreži. Želi da kompanije poput Epla i Gugla, koje vode prodavnice aplikacija za mobilne telefone, primoraju roditelje da odobre kada njihova deca pokušaju da instaliraju aplikacije za telefon koje su popularne među mladima.
Metina najava dolazi samo nekoliko meseci nakon što je australijski komesar za e-bezbednost, Džuli Inman Grant, dala ovim velikim tehnološkim kompanijama rok od šest meseci da razviju kodove za zaštitu dece i tinejdžera od onlajn štete.
Nakon Metine objave, Apple je odgovorio rekavši da Meta izbegava svoje odgovornosti za bezbednost na mreži.
Ovo je vreme kada bi glavne tehnološke platforme trebalo da rade zajedno na poboljšanju bezbednosti na mreži. Umesto toga, izgleda da su uključeni u igru vrućeg krompira, pri čemu svaki insistira da je drugi u najboljoj poziciji da zaštiti decu na mreži.
Realnost je da je komesar za e-bezbednost dao onlajn platformama priliku i mandat da sarađuju na bezbednosti na mreži. To bi moglo doneti opipljive koristi za decu, tinejdžere i roditelje. Ali Metina najava — i Appleov odgovor — sugeriše da bi velike tehnološke kompanije mogle protraćiti ovu ključnu priliku.
Potencijalna šteta na internetu za decu i tinejdžere je dobro poznata mnogim roditeljima.
Sopstveno istraživanje komesara za eBezbednost kaže da se deca u proseku prvi put susreću sa pornografijom na mreži u dobi od 13 godina. Australijska vlada je ranije ove godine objavila da testira tehnologiju „obezbeđivanja starosti“ kako bi sprečila decu da pristupe onlajn pornografiji.
I vlast i opozicija su rekli da se u principu zalažu da se deci mlađoj od 16 godina zabrani pristup društvenim mrežama.
Prema Metinom predlogu, deca mlađa od 16 godina ne bi mogla da instaliraju aplikacije na svoje mobilne telefone bez prethodnog odobrenja roditelja.
I Apple iPhone i Google Android telefoni već pružaju funkcionalnost za roditelje da moraju da odobre instaliranje aplikacija od strane svoje dece.
Jedan od načina na koji bi Metin predlog mogao da funkcioniše u praksi je da kada je telefon podešen za nekoga mlađeg od 16 godina, ove vrste funkcija bi bile obavezne, a ne opcione.
Metin predlog potvrđuje realnost da je mnogo bolje proveriti nečije godine jednom, kada se telefon prvi put podesi, umesto da se oslanjate na tehnologiju verifikacije starosti koja se može pogrešiti svaki put kada dete ili tinejdžer pokuša da instalira aplikaciju ili poseti veb lokaciju.
Takođe odražava mudrost da bi deca bila bezbednija na mreži ako bi provajderi platformi za mobilne telefone kao što su Apple i Google implementirali sveobuhvatne bezbednosne funkcije dece na svojim uređajima.
Međutim, on takođe stavlja primarnu odgovornost za bezbednost na mreži na Apple i Google.
Apple je u pravu kada primećuje da time Meta ukida sopstvene odgovornosti prema svojim korisnicima. Iako kompanije kao što je Meta već implementiraju neke funkcije za bezbednost dece u aplikacijama kao što je Instagram, može se učiniti još mnogo toga.
Umesto da se svađaju jedni sa drugima, Meta i kompanije koje stoje iza drugih popularnih aplikacija kao što su Snapchat i TikTok, treba da rade zajedno sa Apple-om i Google-om na implementaciji holističkih funkcija bezbednosti dece.
Kada roditelj odobri zahtev svog deteta da instalira Instagram ili Snapchat, platforma za mobilni telefon treba da obavesti aplikaciju da uređaj koristi maloletna osoba. Aplikacija bi zauzvrat trebalo da koristi te informacije kako bi dala prioritet bezbednosti korisnika telefona.
To može uključivati automatsko uključivanje bezbednosnih funkcija (i zahtevanje roditeljskog odobrenja za njihovo isključivanje). Takođe može uključiti dodatne bezbednosne funkcije, kao što su zamućenje ili odbijanje da se prikažu slike koje izgledaju kao da sadrže golotinju, prikazivanje upozorenja korisniku kada takve slike budu primljene ili poslate, ili čak upozoravanje roditelja.
Đavo će, naravno, biti u detaljima – koje od ovih funkcija učiniti obaveznim, koje podrazumevano omogućiti, a koje zahtevati odobrenje roditelja da biste onemogućili.
Takođe nema razloga da ove vrste funkcija budu ograničene na aplikacije društvenih medija.
Veb pretraživači kao što su Google Chrome i Apple Safari takođe bi trebalo da se integrišu sa bezbednosnim funkcijama i kontrolama dece na uređaju, što može uključivati blokiranje pristupa porno sajtovima.
Najbolji pristup bi bio da Apple i Google rade zajedno sa glavnim dobavljačima aplikacija, uključujući Meta, na razvoju standarda za bezbednosne funkcije platforme, sa zajedničkim programskim interfejsom za aplikacije koje koriste te funkcije.
Vladina politika bi mogla da postavi minimalne standarde za koje bezbednosne funkcije treba da budu obezbeđene na Google-ovim i Apple-ovim platformama, kao i o tome kako te funkcije treba da koriste dobavljači aplikacija. Te standarde bi zauzvrat mogle da nametnu dobavljači aplikacija od strane velikih prodavnica aplikacija, koje već proveravaju bezbednost i sigurnost aplikacija pre nego što im bude dozvoljeno da budu na listi.
Za to će, naravno, biti potrebna velika saradnja. Ali umesto saradnje, čini se da su najveće tehnološke kompanije u ovom trenutku više zainteresovane za prenošenje vrućeg krompira.
