Trio inženjera na Univerzitetu u Glazgovu dizajniralo je i izgradilo sistem dronova zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može pomoći u potrazi za planinarima izgubljenim u divljini. Jan-Hendrik Evers, Dejvid Anderson i Daglas Tomson objavili su rad koji opisuju svoje napore na arXiv serveru za preprint.
Planinarenje po škotskom visoravni postalo je popularna aktivnost u poslednjih nekoliko decenija – neravni pejzaž nudi širok izbor pogleda, a udaljene lokacije omogućavaju planinarima da se vrate prirodi. Ali takvo planinarenje može biti opasno – planinari se mogu izgubiti ili povrediti. Mnogima je potrebna pomoć svake godine. Zbog toga, ekipe hitne pomoći koriste i tradicionalne i moderne tehnike da pronađu one koji su izgubljeni ili su iz nekog razloga postali invalidi.
Poslednjih godina, tragači su počeli da koriste bespilotne letelice – njihova viša tačka gledanja omogućava brže pokrivanje više zemlje nego što traže pešice. Takođe pomaže u uočavanju stvari koje tragači možda neće moći da vide sa zemlje, kao što je ugaženo grmlje. U ovom novom naporu, tim sa Univerziteta u Glazgovu se zapitao da li bi dodavanje veštačke inteligencije tehnologiji dronova moglo poboljšati potragu za izgubljenim planinarima.
Da bi saznali, napravili su AI model koristeći skupove podataka koji pokazuju puteve kojima su išli ljudi koji su izgubljeni, a zatim pronađeni od strane grupa za pretragu širom sveta. Dodali su i relevantne podatke, kao što su starost, razlog za planinarenje, da li su sami, pešačili, na konju ili nekom drugom prevozu.
Zabeležili su geografske informacije o putu kojim su se izgubili i o tome gde su pronađeni, kao što su reke, potoci, putevi ili otvoreno tlo. Zatim su dodali podatke specifične za geografiju Škotske. Pokrenuli su model milione puta, od kojih je svaki predstavljao simuliranu pretragu, sve dok nije suzio najverovatnije puteve kojim bi izgubljeni planinar krenuo. Dron bi tada dobio instrukcije da prvo pretraži te staze.
U testiranju njihovog sistema u odnosu na tradicionalne pristupe – kao što je korišćenje tehnike čišćenja „kosilice“ – koji se koriste za pronalaženje stvarnih planinara, novi pristup je češće otkrivao izgubljene planinare – 19% vremena u poređenju sa 8–12% vremena. Istraživači sugerišu da bi više podataka trebalo da učini njihov sistem preciznijim i na kraju rezultira alatom koji bi se mogao koristiti za spasavanje života.
