Funkcije privatnosti i bezbednosti koje imaju za cilj da potrošačima daju veću kontrolu nad deljenjem njihovih podataka od strane aplikacija za pametne telefone su u velikoj meri pogrešno shvaćene, pokazuje novo istraživanje Škole menadžmenta Univerziteta u Batu.
U studiji, 43% korisnika telefona bilo je zbunjeno ili nejasno šta znači praćenje aplikacija. Ljudi su obično pogrešno shvatali svrhu praćenja, misleći da je to suštinski za funkciju aplikacije ili da će obezbediti bolje korisničko iskustvo.
Praćenje aplikacija koriste kompanije za isporuku ciljanog oglašavanja korisnicima pametnih telefona.
Kada korisnici iPhone-a prvi put otvore aplikaciju, iskačući prozor pita da li žele da dozvole kompaniji koja se bavi aplikacijama da prati njihovu aktivnost u drugim aplikacijama. Oni mogu da izaberu ili „Zatraži od aplikacije da se ne prati“ ili „Dozvoli“, kao što je uvedeno Apple-ovim okvirom za transparentnost praćenja aplikacija u aprilu 2021. Korisnici Android-a moraju da pristupe saglasnosti za praćenje preko podešavanja telefona.
Ako ljudi odustanu od praćenja, kompanija više ne može da prati njihovu upotrebu aplikacija i veb lokacija na njihovom uređaju, a podaci ne mogu da se koriste za ciljano oglašavanje niti da se dele sa brokerima podataka.
Najčešća zabluda (24%) je da se praćenje odnosi na deljenje fizičke lokacije uređaja – umesto na praćenje upotrebe aplikacija i veb lokacija. Ljudi su mislili da treba da prihvate praćenje za usluge dostave i prikupljanja hrane, kao što je Deliveroo, ili za aplikacije za zdravlje i fitnes, jer su verovali da je njihova lokacija sastavni deo funkcionisanja aplikacije.
Dok je nešto više od polovine učesnika (51%) reklo da su zabrinuti za privatnost ili bezbednost – uključujući bezbednost njihovih podataka nakon što su prikupljeni – analiza nije pokazala povezanost između njihove brige za privatnost u svakodnevnom životu i niže stope prihvatanja praćenja. .
„Pitali smo ljude o njihovoj zabrinutosti za privatnost i očekivali smo da vidimo ljude koji su zabrinuti da zaštite svoju privatnost dozvoljavajući manjem broju aplikacija da prate njihove podatke, ali to nije bio slučaj“, rekla je Hana Haton, postdiplomski istraživač sa Univerziteta u Batu. Menadžment. „Bilo je značajnih nesporazuma o tome šta znači praćenje aplikacija. Ljudi su obično verovali da treba da dozvole praćenje da bi aplikacija ispravno funkcionisala.
„Neke zabune će verovatno biti posledica nedostatka jasnoće u formulacijama koje kompanije biraju u upitima za praćenje, koje je lako pogrešno protumačiti. Na primer, kada je ASOS rekao ‘Koristićemo vaše podatke da bismo vam pružili personalizovaniji ASOS iskustvo i da našu aplikaciju učinimo još neverovatnijom“, verovatno nije iznenađenje što su ljudi mislili da se odlučuju za dodatnu funkcionalnost, a ne samo za relevantnije reklame.“
Iako je glavni tekst upita za pristanak za praćenje aplikacija standardizovan, programeri aplikacija mogu uključiti rečenicu koja objašnjava zašto traže dozvolu za praćenje, a to može otvoriti vrata lažnim ili obmanjujućim informacijama, bilo namerno ili nesvesno.
Druge zablude uključivale su verovanje da bi pristanak na deljenje za zdravstvene aplikacije (kao što su aplikacije za praćenje perioda) značio deljenje privatnih podataka ili da bi odbijanje praćenja uklonilo oglase iz aplikacije.
Studija „Istraživanje motivacije korisnika iza odluka o transparentnosti praćenja iOS aplikacija“ objavljena je u Zborniku radova CHI konferencije o ljudskim faktorima u računarskim sistemima 2023. i predstavljena je na konferenciji CHI23 u Hamburgu, Nemačka (23-28. aprila). Smatra se da je to prva akademska analiza odluka koje ljudi donose kada se suoče sa zahtevima za praćenje.
Istraživači su prikupili podatke o odlukama o praćenju 312 učesnika studije (uzrasta od 18 do 75 godina) i analizirali razloge za dozvoljavanje ili odbijanje praćenja u nizu aplikacija, uključujući društvene medije, kupovinu, zdravlje i isporuku hrane.
David Ellis, profesor bihejvioralnih nauka i koautor, dodao je: „Ovo istraživanje dodatno otkriva kako većina potrošača nije svjesna kako se njihovi digitalni podaci koriste. Svakodnevno milioni nas dijele informacije sa tehnološkim kompanijama i dok neki od ovih podataka je od suštinskog značaja za ispravno funkcionisanje ovih usluga, drugi podaci im omogućavaju da generišu novac od prihoda od reklama. Na primer, Meta je predvideo da će izgubiti 10 milijardi dolara od ljudi koji odbijaju praćenje.“
„Dok su ljudi sada upoznati sa prednostima posedovanja PIN brojeva i prepoznavanja lica za zaštitu naših uređaja, potrebno je uraditi još posla kako bi ljudi mogli da donose transparentne odluke o tome za šta se drugi podaci koriste u digitalnom dobu.“
