Grupe za pomoć u katastrofama će možda morati da plate Tviteru za kritične podatke

Grupe za pomoć u katastrofama će možda morati da plate Tviteru za kritične podatke

Platforma društvenih medija Tviter je koristila za besplatno deljenje „preciznih, potpunih i nepristrasnih podataka iz javnog razgovora“ sa programerima, akademicima, studentima i neprofitnim organizacijama.

To se menja. Tviterov razvojni tim je 8. februara najavio da će platforma uskoro početi da naplaćuje 100 dolara mesečno za korišćenje interfejsa za programiranje aplikacija na niskom nivou (API), ili alata koji se koriste za pristup podacima koje korisnici odluče da podele sa svetom.

Nijedna od drugih velikih platformi društvenih medija ne nudi sličan pristup API-ju. Facebook je ograničio pristup API-ju nakon skandala Cambridge Analitica, iako su neki podaci sa Facebook javnih naloga dostupni besplatno preko Meta alata pod nazivom CrovdTangle.

Pošto je Instagram kao i Facebook u vlasništvu Meta, njegova upotreba API-ja je takođe ograničena i uglavnom je namenjena preduzećima i kreatorima. TikTok je 2022. objavio da razvija API-je za istraživanje i moderiranje sadržaja, ali platforma još nije lansirala te proizvode.

„Svi [u istraživačkoj zajednici] su apsolutno zabrinuti zbog toga šta se dešava“, kaže Džon Vibi, vanredni profesor medijskih inovacija i tehnologije i direktor postdiplomskih programa na Northeastern u medijskim inovacijama i komunikaciji podataka, novinarstvu i medijskom zagovaranju, o Tviteru API promene. „Kakvi će zapravo biti uslovi i da li će API biti robustan, potpuno je nepoznato.“

Istraživači u računarskim društvenim naukama, nauci o podacima i nauci o društvenim podacima koji rade sa velikim skupovima podataka su u kriznom režimu, kaže Vihbei. Oni pokušavaju da sačuvaju podatke koje već imaju i da shvate nove termine koji se uvode.

Tviter je takođe neophodan u kriznim situacijama, kaže Vihbei. Kao što se dogodilo ovog meseca nakon zemljotresa u Turskoj i Siriji, mnogi ljudi zarobljeni pod ruševinama obratili su se društvenim mrežama da pošalju zahteve za pomoć.

„Dodavanjem naknade za pristup, Tviter zatvara kritičan izvor informacija u realnom vremenu za spasioce koji su mogli da koriste platformu za geolociranje žrtava, organizovanje isporuka pomoći i praćenje tekućih kriza širom sveta“, kaže Danijel Oldrič, profesor severoistoka, direktor univerzitetskog programa za bezbednost i otpornost i kodirektor Globalnog instituta za otpornost.

Odluka Tvitera da naplaćuje pristup podacima biće velika prepreka za organizacije humanitarne pomoći, timove za reagovanje na katastrofe, grupe koje rade na poboljšanju opšteg dobra i spasavanju života, kaže on. Druge platforme društvenih medija nemaju Tvitter-ove mogućnosti dometa, ažuriranja u realnom vremenu i geolokacije.

Oldrič veruje da su ovaj potez Elona Maska, vlasnika Tvitera, kao i odluka da se naplati novac za provereni status naloga, neki od načina da se poveća prihod sa platforme „obeležene“.

Tvitter je već imao nivoe za korisnike koji plaćaju API-je da bi dobili širi pristup podacima, kaže Vihbei, tako da nije iznenađen što se posao udaljava od besplatnog pristupa.

Podaci sve više postaju vredan prirodni resurs, kaže on, koji pokreće digitalnu ekonomiju, ekonomiju znanja i aplikacije budućnosti. Sa razvojem četbotova sa veštačkom inteligencijom koji koriste neuronske mreže i duboko učenje i traže podatke na Internetu, vlasnički podaci kao što su Tvitter API podaci u realnom vremenu mogli bi postati izuzetno skupi i kompanije će se takmičiti za njih, kaže on.

Može se tvrditi da Tviter i druge platforme društvenih medija imaju dimenziju javne korisnosti i, stoga, regulatori i kreatori politike možda žele da obezbede pristup podacima u ključnim trenucima.

„Potencijalno smo u stvarnom kriznom trenutku“, kaže Vihbei. „Da li bi ovo zapravo mogla biti vrsta prekretnice u kojoj se Kongres konačno sabere i donese nešto?“

On smatra da je moguće da bi mešanje u Tviter API-je moglo da bude poslednja kap koja je prelila čašu za mnoge zagovaračke grupe, think tankove i akademske koalicije, što bi ih moglo pokrenuti. Ali problem je što su to privatne kompanije.

Vihblei kaže da je pitanje transparentnosti oko platformi društvenih medija dvostranačko, sa ljudima sa obe strane prolaza koji se zalažu za njihovo regulisanje. 2022. godine, demokratski američki senzor Ron Vajden iz Oregona i Kori Buker iz Nju Džersija i demokratska predstavnica SAD Ivet Klark iz Njujorka uveli su Zakon o algoritamskoj odgovornosti koji ima za cilj nadgledanje softvera, algoritama i drugih automatizovanih sistema.

„Bio bih sve za neku vrstu zakona koji osigurava pristup trećim licima barem uzorku podataka“, kaže Vihbei. „Istraživači, kao deo civilnog društva, trebalo bi da budu u mogućnosti da pogledaju u crnu kutiju ovih platformi i donesu uvide koji bi mogli biti korisni javnosti, novinarima i kreatorima politike.

On ne sumnja da će tehnološke kompanije jako lobirati protiv dodatnih propisa, ali često i one imaju koristi od partnerstva sa istraživačima i grupama za nadzor.

Tvitter je takođe veoma popularan i važan u Brazilu, Indiji i Japanu, kaže Vihbei, i možda će im u budućnosti biti potreban i neki pristup API-jima.

„Evropa bi bila drugo očigledno mesto, a Evropa je na ovaj način uradila mnogo propisa“, kaže on.

Jedan od tvitova razvojnog tima Tvitera kaže da će „novi oblik besplatnog pristupa biti uveden jer je to izuzetno važno za naš ekosistem“ bez daljeg objašnjenja.

U slučaju da Tvitter istraživačima ne nudi pristupačan alternativni pristup API-ju, kaže Vihbei, neke prilično dobro opremljene istraživačke institucije će verovatno platiti za podatke. Nekim nevladinim organizacijama i ljudima sa ograničenijim resursima, međutim, biće teško da plate.

Larisa Dorošenko, postdoktorski saradnik u nastavi komunikoloških studija na Northeasternu, koristila je podatke sa Tvitera u svom istraživanju ruskih dezinformacija tokom pripajanja Krima Ukrajini 2014. i za druge projekte.

Ona kaže da je ranije bilo lako koristiti API za nekoga poput nje jer je imao korisnički interfejs za upite.

Ali promene u pristupu će stvoriti nejednakost među akademicima, kaže Dorošenko. Oni koji imaju grant sredstva moći će da plate pristup API-ju kao deo troškova istraživanja, kaže ona, ali će mlađi akademici bez finansiranja, uključujući nju, ili diplomirani studenti biti isključeni.

„Kao diplomirani student, možda radite u laboratoriji, ali oni možda neće kupovati podatke koje želite“, kaže ona.

Vihbei je takođe zabrinut da sa trenutnim otpuštanjima u tehnološkoj industriji i na Tviteru možda neće biti dovoljno inženjerskih resursa za održavanje koje je potrebno API-jima kao i bilo kojim drugim velikim tehničkim sistemima.

13. februara, Tviter razvojni tim je tvitovao da se lansiranje nove API platforme odlaže na nekoliko dana.

„Postojala je ogromna količina entuzijazma za predstojeće promene sa Tvitter API-jem“, navodi se u tvitu.

Mnogi odgovori koji su usledili nisu bili oduševljeni.