U svetu u kojem se internet drastično menja, mnogi se pitaju kako smo stigli ovde i možemo li povratiti nekadašnje vrednosti ovog prostora. Dok neki korisnici smatraju da je internet postao „manje zabavan i manje informativan“, drugi se suočavaju sa „rezačem kolačića“ sadržajem koji je zasićen prevarama, neželjenom poštom i sadržajem generisanim veštačkom inteligencijom.
Jedan od glavnih uzroka ovih promena je prekomerna komercijalizacija interneta, gde su finansijski motivi postali glavni pokretač sadržaja, a senzacionalizam često preuzima primat nad kvalitetom informacija. Dominacija tehnoloških giganata, poput Google-a i Meta-e, dovela je do stvaranja mehurića filtera, gde su korisnici izloženi samo sadržaju koji potvrđuje njihova postojeća uverenja.
Loši akteri, uključujući sajber kriminalce, takođe su se umnožili, koristeći napredne tehnologije poput generativne AI za kreiranje lažnih sadržaja. Ovo stvara haotično okruženje u kojem je teško razlikovati istinu od dezinformacija.
Ipak, sećanje na „dobar internet“ ostaje. U početku je internet bio prostor slobodne razmene ideja i kreativnosti, s naglaskom na povezivanje ljudi iz različitih zajednica. Sada, više nego ikad, korisnici žele povratak privatnosti i kontrole nad svojim informacijama.
Kako bismo se suprotstavili ovim izazovima, korisnici mogu „glasati nogama“ i preći na alternativne platforme koje poštuju njihova prava i vrednosti. Takođe, neophodno je povećati svest o potencijalnim pretnjama i obezbediti edukaciju za najranjivije grupe, poput dece i starijih osoba.
U ovom trenutku, važno je postaviti pitanje: koliko moći smo spremni da damo tehnološkim gigantima? Samo kroz kolektivnu svest i akciju možemo stvoriti bolji internet za sve.
