Prošlo je nekoliko divljih godina za industriju mikročipova, koja se oporavlja od dugotrajnog stiskanja ponude samo da bi bila gurnuta u središte američko-kineske bitke za kontrolu linija snabdevanja vredne tehnologije.
Ali industrija koja je dugo povezana sa nestabilnošću se tiho uzbuđuje da bi veštačka inteligencija (AI) mogla biti ključ za neku dugoročnu stabilnost.
Američka firma Nvidia dominira tržištem specijalizovanih čipova poznatih kao GPU, koji su idealni za obuku AI programa kao što je veoma popularni chatbot ChatGPT.
„Tehnološki trendovi rade u pravcu Nvidije“, rekao je potpredsednik kompanije Ronnie Vasishta za AFP ove nedelje na Mobile Vorld Congress (MVC) u Barseloni.
Ovo je pomoglo da Nvidia postane najveća kompanija u sektoru — i jedna od najvećih kompanija bilo koje vrste u Sjedinjenim Državama — sa procenom od 580 milijardi dolara.
Tradicionalni rivali kao što su Intel i Kualcomm su sada na manevrima, očajnički želeći da ne propuste.
Sićušne komponente, poznate i kao poluprovodnici, neophodne su za sve, od pametnih telefona, računara i električnih automobila do sofisticiranog oružja, robotike i svih drugih mašina visoke tehnologije.
AI se već nalazi u velikoj meri u svim ovim oblastima, a pojava čet-bota samo ga gura dalje u maštu javnosti.
Čak i u sektoru u kojem pričaju skromni inženjeri, entuzijazam je opipljiv.
„Najuzbudljivija stvar trenutno je veštačka inteligencija“, rekao je Kristijano Amon, šef konkurentske firme Kualcomm, na događaju na Volstrit žurnalu na MVC-u.
On želi da svetski telefoni budu opremljeni čipovima koji mogu da se nose sa čak i najzahtevnijim zadacima u vezi sa veštačkom inteligencijom, uglavnom zato što je Kualcomm vodeći na polju telefonskih čipova.
Vasišta je podjednako oduševljen.
„Gde i kako se AI navikava? Verovatno će biti lakše odgovoriti na to gde se ne koristi“, rekao je on.
Druga kompanija za proizvodnju čipova, Arm sa sedištem u Britaniji, još je dalje u proizvodnom lancu od Nvidije—ona obezbeđuje dizajn koji koriste dobavljači čipova.
Kris Berdži iz kompanije rekao je za AFP da postoji ogroman potencijal sa veštačkom inteligencijom.
Tip čipova koje Nvidia proizvodi odlični su za obuku AI modela u centrima podataka, rekao je, ali pametnim telefonima su potrebni čipovi koji mogu da deluju na osnovu tih modela.
„To je ogromna prilika i sveprisutna je“, rekao je on.
On upoređuje revoluciju veštačke inteligencije sa početkom aplikacija, koje su se pojavile pre oko 15 godina i brzo su promenile način na koji smo koristili tehnologiju.
„Definitivno je veštačka inteligencija nešto što ima mnogo zanimljivih aplikacija i još uvek zagrebemo površinu gde ćemo ići.“
Ipak, sa čipovima ništa nije jednostavno.
Lanac snabdevanja je đavolski složen — konsultantska firma Accenture smatra da čip prelazi granice 70 puta pre nego što završi u telefonu, kameri ili automobilu.
Zemlje poput Kine i Sjedinjenih Država bi radije imale veću kontrolu.
A tu je i dodatni problem: fabrike koje proizvode većinu svetskih čipova nalaze se na Tajvanu, ostrvu pod vlastitom vlasti na koje Kina polaže pravo.
Ovo bi moglo dovesti Kinu i Sjedinjene Države u direktan sukob.
Blagi kao i uvek, rukovodioci poluprovodnika neće biti uvučeni u rasprave o ovim pitanjima.
„Mi nemamo baš stav o geopolitici, mi poštujemo sve američke propise koji su potrebni kao američka kompanija“, rekao je Vasišta.
Berdži, koji je proveo 25 godina u industriji, rekao je da je video kako čips pomera od „veoma cool“ do „veoma dosadnog“.
„Oni su sada kul, možda previše kul sa previše pažnje“, rekao je on.
„To je dinamična stvar kojom se industrija bavi i moraćemo da vidimo kako će se te stvari odvijati.“
