Hipersonična raketa putuje brzinom od 5 maha i više – pet puta brže od brzine zvuka (6174 km/h), što je oko 1 milju u sekundi. Neke rakete, kao što je ruska balistička raketa sa vazdušnim lansiranjem (sa aviona) Kh-47M2 Kinžal, navodno su sposobne da dostignu brzinu od 10 maha (12 348 km/h) i udaljenosti do 2000 km.
Poređenja radi, američka krstareća raketa Tomahavk – raketni sistem velikog dometa američke mornarice i Kraljevske mornarice – je podzvučan, putuje oko 885km/h i doseže maksimalnu udaljenost oko 2400 km.
Hipersonične rakete dolaze u dve varijante: hipersonične krstareće rakete i hipersonična klizna vozila.
Šta je hipersonična krstareća raketa?
Ova vrsta projektila dostiže svoj cilj uz pomoć mlaznog motora velike brzine koji joj omogućava da putuje ekstremnim brzinama, većim od mah 5. Ona je nebalistička – suprotno tradicionalnim interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM) koje koriste gravitacione sile da bi dosegle svoj cilj.
Šta je hipersonično klizno vozilo?
Ovaj tip hipersoničnog projektila koristi vozila za ponovni ulazak (u atmosferu). U početku, projektil se lansira u svemir po zakrivljenoj putanji, tokom leta se bojeve glave oslobađaju i padaju prema atmosferi hipersoničnim brzinama. Umesto da se bojeva glava ostavi na milost i nemilost gravitacionim silama – kao što je slučaj sa tradicionalnim ICBM – one su pričvršćene za klizno vozilo koje ponovo ulazi u atmosferu. Oblik projektila je takav da omogućuje korišćenje udarnog talasa koje stvara sopstvenim kretanjem da klizi po njemu, čime postiže dovoljnu brzinu da savlada postojeće sisteme protivraketne odbrane. Klizno vozilo klizi atmosferom između 40-100 km visine. Ukoliko nose uobičajene ili nuklearne bojeve glave, njihova ubojitost je značajno veća od sub-soničnog naoružanja. Čak i da ne nose nikakvo bojevo punjenje, masa i brzina kretanja su dovoljne da prenosom kinetičke energija prilikom pogađanja cilja izazovu eksplozije snage uporedive ili veće od onih nastalih detonacijom konvencionalnog naoružanja.
Međutim, sama ubojitost ovih projektila nije njihova najznačajna prednost. Danas ne postoji operativni sistem protivraketne odbrane koji je sposoban da presretne hipersoničnu raketu, zbog čega je trka za razvoj hipersoničnog oružja u jeku.
Dizajn, konstrukcija i proizvodnja ostaju strogo čuvane tajne, ali poslednjih godina mnoge vlade su objavile uspešne testove i planove budućih projekta. Države koje poseduju hipersonične projektile su SAD, Rusija i Kina. Očekuje se da im se uskoro pridruži i Indija, nakon što stavi u operativno korišćenje dizajn koji trenutno testira.
