Gugl kaže da je u ranoj fazi razvoja alata za veštačku inteligenciju koji će pomoći novinarima da pišu priče i naslove, i razgovarao je o svojim idejama sa liderima u industriji vesti.
Tehnologija koja se brzo razvija već izaziva zabrinutost oko toga da li joj se može verovati da će obezbediti tačne izveštaje i da li bi to na kraju dovelo do toga da ljudski novinari izgube posao u industriji koja već finansijski pati.
Lideri Njujork tajmsa, Vašington posta i Njuz korporacije, vlasnici Volstrit džornala, obavešteni su o tome na čemu Gugl radi, izvestio je u četvrtak Tajms.
Gugl je u pripremljenoj izjavi rekao da bi alati poboljšani veštačkom inteligencijom mogli da pomognu da se novinarima daju opcije za naslove ili različite stilove pisanja kada rade na priči – karakterišući to kao način da poboljšaju rad i produktivnost.
„Ovi alati nisu namenjeni i ne mogu da zamene suštinsku ulogu koju novinari imaju u izveštavanju, kreiranju i proveri činjenica svojih članaka“, rekao je Gugl.
Asošiejted pres, koji u četvrtak nije želeo da komentariše ono što zna o Guglovoj tehnologiji, koristi jednostavniji oblik veštačke inteligencije u nekim od svojih radova već oko deceniju. Na primer, koristi automatizaciju da bi pomogao u stvaranju priča o rutinskim sportskim rezultatima i korporativnoj zaradi.
Debata o tome kako primeniti najnovije alate za pisanje AI preklapaju se sa zabrinutošću novinskih organizacija i drugih profesija o tome da li im tehnološke kompanije pravično kompenzuju da koriste svoje objavljene radove za poboljšanje AI sistema poznatih kao modeli velikih jezika.
Da bi izgradile AI sisteme koji mogu da proizvedu dela pisanja nalik ljudima, tehnološke kompanije su morale da unesu velike količine pisanih radova, kao što su novinski članci i digitalizovane knjige. Ne otkrivaju sve kompanije izvore tih podataka, od kojih su neki povučeni sa interneta.
Prošle nedelje, AP i proizvođač ChatGPT-a OpenAI objavili su dogovor da kompanija za veštačku inteligenciju licencira AP-ovu arhivu vesti iz 1985. godine. Finansijski uslovi nisu otkriveni.
Čet-botovi kao što su ChatGPT i Google-ov sopstveni Bard su deo klase takozvanih generativnih AI alata koji su sve efikasniji u oponašanju različitih stilova pisanja, kao i vizuelne umetnosti i drugih medija. Mnogi ljudi ih već koriste kao uštedu vremena za sastavljanje e-poruka i drugih rutinskih dokumenata ili za pomoć oko domaćeg zadatka.
Međutim, sistemi su takođe skloni objavljivanju neistina koje ljudi koji nisu upoznati sa temom možda neće primetiti, što ih čini rizičnim za aplikacije kao što su prikupljanje vesti ili davanje medicinskih saveta.
Gugl je kroz istoriju pokazivao određeni oprez u primeni svojih napretka veštačke inteligencije, uključujući i svoj vodeći pretraživač na koji se korisnici oslanjaju da bi otkrili tačne informacije. Ali javna fascinacija ChatGPT-om nakon njegovog objavljivanja krajem prošle godine izvršila je pritisak na tehnološke kompanije da pokažu nove proizvode i usluge veštačke inteligencije.
U idealnom svetu, tehnologija o kojoj Gugl raspravlja može da doda važne informacije svetu, rekla je Keli Mekbrajd, ekspert za novinarsku etiku za Pointer Institute. To bi moglo da dokumentuje javne sastanke na kojima više nema ljudskih novinara da prisustvuju i da kreira narative o tome šta se dešava, rekla je ona.
Ali postoji verovatnoća da će tehnologija napredovati brže nego što se može otkriti novi poslovni model koji podržava lokalne vesti – stvarajući iskušenje da se ljudski novinari zamene alatima veštačke inteligencije, rekla je ona.
Novinarske organizacije treba da razmotre mogućnost da tehnologija, posebno u njenoj početnoj fazi, može biti odgovorna za stvaranje grešaka — a šteta po reputaciju može biti veća od bilo koje finansijske prednosti koju može doneti njena upotreba.
„Mislim da neće biti ni jedne etičke eksplozije koja će sve pokvariti“, rekao je Mekbrajd. „Umesto toga, mislim da će to biti više erozija kvaliteta i gomila malih stvari koje narušavaju poverenje u medije.
Novinske organizacije su u kritičnom trenutku kada mogu da koriste stvari koje su tehnološkim kompanijama potrebne — poput pristupa arhiviranim informacijama — i da naprave finansijsku strukturu koja se ne naginje previše u pravcu kompanija poput Gugla, rekla je ona. Istorija nije nužno na njihovoj strani.
„Ovo je potpuno novi nivo pretnje“, rekla je, „i ne možemo da se vratimo nazad“.
