OpenAI-ov čet-bot ChatGPT sa veštačkom inteligencijom (AI) je pušten u javnost pre tačno godinu dana.
Brzo je postala najbrže rastuća aplikacija ikada, u rukama 100 miliona korisnika do kraja drugog meseca. Danas je dostupan za više od milijardu ljudi putem Microsoft-ove Bing pretrage, Skipe-a i Snapchata — a predviđa se da će OpenAI prikupiti više od milijardu američkih dolara godišnjeg prihoda.
Nikada ranije nismo videli da se tehnologija tako brzo razvija. Trebalo je otprilike desetak godina pre nego što je većina ljudi počela da koristi veb. Ali ovoga puta vodovod je već bio postavljen.
Kao rezultat toga, uticaj ChatGPT-a je prevazišao pisanje pesama o Kerolinom penzionisanju u stilu Šekspira. Mnogim ljudima je dao ukus naše budućnosti koju pokreće veštačka inteligencija. Evo pet načina na koje je ova tehnologija promenila svet.
ChatGPT je primorao vlade širom sveta da shvate ideju da veštačka inteligencija predstavlja značajne izazove – ne samo ekonomske, već i društvene i egzistencijalne izazove.
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden katapultirao je SAD u prvi plan AI propisa sa predsedničkim izvršnim nalogom koji uspostavlja nove standarde za bezbednost i bezbednost AI. Nastoji da poboljša jednakost i građanska prava, istovremeno promovišući inovacije i konkurenciju, i američko liderstvo u AI.
Ubrzo nakon toga, Ujedinjeno Kraljevstvo je održalo prvi međuvladin samit o AI bezbednosti u Blečli parku — mestu gde je računar rođen u Drugom svetskom ratu da bi razbio nemački Enigma kod.
A nedavno se činilo da Evropska unija žrtvuje svoje rano vođstvo u regulisanju veštačke inteligencije, jer se borila da prilagodi svoj zakon o veštačkoj inteligenciji potencijalnim pretnjama koje predstavljaju granični modeli kao što je ChatGPT.
Iako Australija i dalje čami na začelju u pogledu regulative i investicija, nacije širom sveta sve više usmeravaju svoj novac, vreme i pažnju na rešavanje ovog pitanja, koje pre pet godina većini ljudi nije padalo na pamet.
Pre ChatGPT-a, možda su se automobilski radnici i drugi plavi ovratnici najviše plašili dolaska robota. ChatGPT i drugi generativni AI alati su promenili ovaj razgovor.
Radnici kao što su grafički dizajneri i advokati sada su takođe počeli da brinu o svom poslu. Jedna nedavna studija o onlajn tržištu poslova pokazala je da je zarada za poslove pisanja i uređivanja pala za više od 10% otkako je ChatGPT pokrenut. Ekonomija svirka bi mogla biti kanarinac u ovom rudniku uglja.
Postoji ogromna neizvesnost oko toga da li veštačka inteligencija uništava više radnih mesta nego što ih stvara. Ali jedno je sada sigurno: veštačka inteligencija će u velikoj meri ometati naš rad.
Obrazovni sektor je reagovao sa izvesnim neprijateljstvom na dolazak ChatGPT-a, pri čemu su mnoge škole i obrazovne vlasti odmah zabranile njegovu upotrebu. Ako ChatGPT može da piše eseje, šta će se desiti sa domaćim zadatkom?
Naravno, ne tražimo od ljudi da pišu eseje zato što ih nedostaje ili čak zato što mnogi poslovi to zahtevaju. Tražimo od njih da pišu eseje jer to zahteva istraživačke veštine, poboljšane komunikacijske veštine, kritičko razmišljanje i znanje iz domena. Bez obzira šta ChatGPT nudi, ove veštine će i dalje biti potrebne, čak i ako trošimo manje vremena na njihovo razvijanje.
I ne varaju samo školarci sa veštačkom inteligencijom. Ranije ove godine, američki sudija kaznio je dva advokata i advokatsku kompaniju sa 5.000 dolara zbog sudskog podneska napisanog u ChatGPT-u koji je uključivao izmišljene pravne citate.
Pretpostavljam da su to bolovi rasta. Obrazovanje je oblast u kojoj AI ima mnogo toga da ponudi. Veliki jezički modeli kao što je ChatGPT mogu se, na primer, fino podesiti u odlične sokratske tutore. Inteligentni sistemi podučavanja mogu biti beskonačno strpljivi kada generišu precizno ciljana pitanja za reviziju.
Ovaj je lični. Autori širom sveta su bili ogorčeni kada su otkrili da su mnogi veliki jezički modeli, kao što je ChatGPT, obučeni za stotine hiljada knjiga, preuzetih sa veba bez njihovog pristanka.
Razlog zašto modeli veštačke inteligencije mogu tečno da razgovaraju o svemu, od veštačke inteligencije do zoologije, je taj što su obučeni u knjigama o svemu, od veštačke inteligencije do zoologije. I knjige o AI uključuju moje knjige o AI zaštićenim autorskim pravima.
Ne gubim se od ironije da se knjige profesora AI o AI kontroverzno koriste za obuku AI. U SAD se sada vodi više grupnih tužbi kako bi se utvrdilo da li je ovo kršenje zakona o autorskim pravima.
Korisnici ChatGPT-a su čak istakli primere gde su chat botovi generisali čitave delove teksta, doslovno, preuzete iz knjiga zaštićenih autorskim pravima.
Kratkoročno, jedan izazov koji me najviše brine je upotreba generativnih AI alata kao što je ChatGPT za stvaranje dezinformacija i dezinformacija.
Ova briga ide dalje od sintetičkog teksta, do duboko lažnih audio i video zapisa koji se ne razlikuju od stvarnih. Banka je već opljačkana pomoću kloniranih glasova generisanih veštačkom inteligencijom.
Izgleda da su izbori takođe ugroženi. Deepfakes je odigrao nesrećnu ulogu u kampanji za slovačke parlamentarne izbore 2023. Dva dana pre izbora lažni audio snimak o izbornoj prevari u kojem se navodno pojavljuje poznati novinar nezavisne novinske platforme i predsednik stranke Progresivna Slovačka dospeo je do hiljada korisnika društvenih mreža. Komentatori su sugerisali da bi takav lažni sadržaj mogao imati materijalnog uticaja na izborne ishode.
Prema The Economist-u, više od četiri milijarde ljudi biće zatraženo da glasaju na raznim izborima sledeće godine. Šta se dešava na takvim izborima kada kombinujemo domet društvenih medija sa snagom i ubeđivanjem lažnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom? Hoće li to osloboditi talas dezinformacija i dezinformacija na naše ionako krhke demokratije?
Teško je predvideti šta će se odvijati sledeće godine. Ali ako je 2023. nešto što treba da prođe, predlažem da se vežemo.