Suosnivači Gugla, Lari Pejdž i Sergej Brin, toliko su voleli da se šale, pa su počeli da puštaju neobične ideje svakog Prvog aprila nedugo nakon što su osnovali svoju kompaniju pre više od četvrt veka. Jedne godine, Gugl je objavio konkurs za Kopernik istraživački centar na Mesecu. Još godinu dana, kompanija je saopštila da planira da uvede funkciju „grebi i njuši“ na svom pretraživaču.
Šale su bile toliko nepretenciozne da su ljudi naučili da im se smeju kao još jedan primer Google nestašluka. I zato su Pejdž i Brin odlučili da otkriju nešto za šta niko ne bi verovao da je moguće pre 20 godina na Prvi april.
Bio je to Gmail, besplatna usluga koja se može pohvaliti 1 gigabajtom skladišnog prostora po nalogu, količinom koja zvuči gotovo kao pešačka u doba iPhonea od jednog terabajta. Ali tada je zvučalo kao apsurdna količina kapaciteta e-pošte, dovoljna da uskladišti oko 13.500 e-poruka pre nego što ostane bez prostora u poređenju sa samo 30 do 60 e-poruka u tada vodećim servisima veb pošte koje su vodili Iahoo i Microsoft. To je dovelo do 250 do 500 puta više prostora za skladištenje e-pošte.
Pored kvantnog skoka u skladištu, Gmail je takođe opremljen Google-ovom tehnologijom za pretragu kako bi korisnici mogli brzo da preuzmu slatki komad iz stare e-pošte, fotografije ili drugih ličnih podataka sačuvanih na servisu. Takođe je automatski povezao niz komunikacija o istoj temi tako da je sve teklo zajedno kao da je to jedan razgovor.
„Prvobitna prezentacija koju smo sastavili odnosila se na tri slova „S“ — skladištenje, pretragu i brzinu“, rekla je bivša izvršna direktorka Gugla Marisa Majer, koja je pomogla u dizajnu Gmail-a i drugih proizvoda kompanije pre nego što je kasnije postala izvršni direktor Iahoo-a.
Bio je to tako zadivljujući koncept da je ubrzo nakon što je Asošiejted pres objavio priču o Gmail-u kasno popodne prvog aprila 2004, čitaoci počeli da zovu i šalju e-poštu da obaveste novinsku agenciju da su je prevarili Guglovi šaljivdžije.
„To je bio deo šarma, pravljenje proizvoda za koji ljudi neće verovati da je stvaran. To je donekle promenilo percepciju ljudi o vrstama aplikacija koje su bile moguće u okviru veb pretraživača“, priseća se bivši Google inženjer Pol Bučhajt tokom nedavnog AP-a. intervju o njegovim naporima da izgradi Gmail.
Bilo je potrebno tri godine da se to uradi kao deo projekta pod nazivom „Caribou“ — referenca na geg u Dilbertovom stripu. „Bilo je nečeg apsurdnog u vezi sa imenom Caribou, samo me je nasmejalo“, rekao je Buchheit, 23. zaposlenik kompanije koja sada zapošljava više od 180.000 ljudi.
AP je znao da se Gugl ne šali sa Gmail-om jer je novinar AP-a iznenada zamoljen da dođe iz San Franciska u sedište kompanije Mauntin Vju u Kaliforniji da vidi nešto zbog čega bi putovanje bilo vredno truda.
Nakon što je stigao u korporativni kampus koji se još uvek razvija i koji će uskoro prerasti u ono što je postalo poznato kao „Guglpleks“, reporter AP-a je uveden u malu kancelariju u kojoj je Pejdž bio podlo nasmejan dok je sedeo ispred svog laptop računara.
Pejdž, koji je tada imao samo 31 godinu, nastavio je da pokazuje elegantno dizajnirano prijemno sanduče Gmail-a i demonstrira koliko brzo funkcioniše u Microsoftovom sada penzionisanom veb pretraživaču Ekplorer. I istakao je da u glavnom kontrolnom prozoru nije bilo dugmeta za brisanje jer to ne bi bilo potrebno, s obzirom da Gmail ima toliko prostora za skladištenje i da se može tako lako pretraživati. „Mislim da će se ljudima ovo zaista dopasti“, predviđa Pejdž.
Kao i sa mnogim drugim stvarima, Pejdž je bio u pravu. Gmail sada ima oko 1,8 milijardi aktivnih naloga – svaki sada nudi 15 gigabajta besplatnog skladišnog prostora u paketu sa Google fotografijama i Google diskom. Iako je to 15 puta više prostora za skladištenje nego što je Gmail prvobitno ponudio, to još uvek nije dovoljno za mnoge korisnike koji retko vide potrebu da obrišu svoje naloge, baš kao što se Google nadao.
Digitalno gomilanje e-pošte, fotografija i drugog sadržaja je razlog zašto Google, Apple i druge kompanije sada zarađuju od prodaje dodatnog kapaciteta za skladištenje u svojim centrima podataka. (U Google-ovom slučaju, naplaćuje se od 30 USD godišnje za 200 gigabajta skladišnog prostora do 250 USD godišnje za 5 terabajta skladišnog prostora). Postojanje Gmail-a je takođe razlog zašto druge besplatne usluge e-pošte i interni nalozi e-pošte koje zaposleni koriste na svom poslu nude mnogo više prostora za skladištenje nego što se pretpostavljalo pre 20 godina.
„Pokušavali smo da promenimo način na koji su ljudi razmišljali jer su ljudi radili u ovom modelu oskudice skladišta toliko dugo da je brisanje postalo podrazumevana radnja“, rekao je Buchheit.
Gmail je promenio igru na nekoliko drugih načina dok je postao prvi građevinski blok u ekspanziji Google-ovog internet carstva izvan njegovog još uvek dominantnog pretraživača.
Nakon Gmail-a došli su Google mape i Google dokumenti sa aplikacijama za obradu teksta i tabela. Zatim je usledila akvizicija video sajta Jutjub, praćena uvođenjem Chrome pretraživača i Android operativnog sistema koji pokreće većinu svetskih pametnih telefona. Sa eksplicitnom namerom Gmail-a da skenira sadržaj e-pošte kako bi bolje razumeo interese korisnika, Gugl je takođe ostavio malo sumnje da bi digitalni nadzor u potrazi za prodajom većeg broja oglasa bio deo njegovih sve širih ambicija.
Iako je odmah izazvao buku, Gmail je počeo sa ograničenim obimom jer je Google u početku imao dovoljno računarskog kapaciteta da podrži malu publiku korisnika.
„Kada smo lansirali, imali smo samo 300 mašina i to su bile zaista stare mašine koje niko drugi nije želeo“, rekao je Buchheit uz cerekanje. „Imali smo dovoljno kapaciteta samo za 10.000 korisnika, što je malo apsurdno.
Ali ta oskudica je stvorila atmosferu ekskluzivnosti oko Gmail-a koja je izazvala grozničavu potražnju za neuhvatljivim pozivima za registraciju. U jednom trenutku, pozivi za otvaranje Gmail naloga prodavali su se za 250 dolara po komadu na eBaiu. „Postalo je pomalo kao socijalna valuta, gde bi ljudi išli: ‘Hej, dobio sam pozivnicu za Gmail, hoćeš li?’“, rekao je Buchheit.
Iako je registracija za Gmail postajala sve lakša kako je sve više Guglove mreže masivnih centara podataka postalo onlajn, kompanija nije počela da prihvata sve korisnike usluge e-pošte sve dok nije otvorila kapije kao poklon za Dan zaljubljenih svetu 2007.
Nekoliko nedelja kasnije, na Prvi april 2007., Gugl će objaviti novu funkciju pod nazivom „Gmail papir“ koja korisnicima nudi priliku da Gugl odštampa svoju arhivu e-pošte na „94% organskog sojinog sputuma nakon konzumiranja“, a zatim da je pošalje njima preko Poštanske službe. Gugl se zaista šalio u to vreme.
