Osnovan pre 20 godina kao jednostavno mesto za okupljanje mladih ljudi, Facebook je od tada postao ogromna borba koja – uprkos percepciji da je za bumere i roditelje – nastavlja da raste i raste.
„Nikada neću zaboraviti dan kada sam otrčala u Mac laboratoriju u srednjoj školi i prijavila se za Fejsbuk“, rekla je za AFP analitičar Insajder obaveštajne službe Jasmin Enberg.
„Istovremeno ste osećali da ste deo ove male, ekskluzivne zajednice u kojoj vaši roditelji, bake i dede i nastavnici nisu bili – ali i deo nečeg mnogo većeg.
Pokrenut kao thefacebook.com od strane Marka Zakerberga i trojice prijatelja 4. februara 2004. godine, sajt je prvobitno bio ograničen na studente Harvard koledža.
Postao je dostupan studentima na drugim američkim univerzitetima pre nego što je otvoren za bilo koga 2006.
Facebook je postao mesto za povezivanje sa bilo kim, bilo gde, a do 2023. godine je prijavljeno da ga koristi više od 3 milijarde ljudi mesečno – što je rast od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.
„Fejsbuk, kada je pokrenut, bio je revolucionaran“, rekao je Enberg.
„Teško je preceniti uticaj koji je Fejsbuk imao na oblikovanje svega, od pop kulture preko politike do načina na koji se ponašamo na mreži.
Ona je primetila čuveni Fejsbukov „feed” koji je servirao fotografije, komentare ili druge „postove” za koji je njegov algoritam zaključio da će privući pažnju korisnika.
Što se više korisnika angažuje na društvenoj mreži, to više može da prikazuje oglase za zaradu koji ciljaju koristeći ogromnu količinu informacija koje ljudi dele na Fejsbuku.
Zaslužan je za to što je pomogao da se otvore vrata da sadržaj „postane viralan“ i podstakao trend vesti samo na mreži.
Facebook je stekao reputaciju po kupovini ili kopiranju potencijalnih rivala, sada se može pohvaliti „porodicom“ aplikacija uključujući Instagram i VhatsApp.
Zakerberg, koji je i dalje na čelu kompanije, držao se strategije velikog ulaganja da bi pridobio korisnike pre nego što je integrisao metode zarađivanja novca koje su obično uključivale ciljane oglase.
Zajedno sa Guglom, Fejsbuk je postao onlajn reklamni gigant.
U 2022. godini – lošoj godini za kompaniju iz Silicijumske doline – njen profit je dostigao 23 milijarde dolara.
Platforma je „deo digitalnog pejzaža“, posebno za „milenijale“ rođene 1980-ih ili 1990-ih, prema Enbergu.
„Oglašivačima je i dalje neodoljiv zahvaljujući svom dometu i učinku“, rekao je analitičar za Fejsbuk.
Poslovni model zasnovan na korišćenju ličnih podataka ljudi kako bi se ponudio sadržaj koji više privlači pažnju i ciljane reklame doneo je žalbe i kazne na Fejsbuku.
Sveže optužbe da je Rusija koristila platformu da pokuša da utiče na ishod predsedničkih izbora 2016. godine, umešala se u skandal prikupljanja podataka Kembridž analitike.
Godine 2021. našla se na udaru kritika zbog optužbi uzbunjivača da rukovodioci stavljaju profit iznad bezbednosti i dobrobiti korisnika.
Uprkos svemu, Facebook je nastavio da raste.
A ekspanzija tehnološkog titana omogućila mu je da ulaže u inovacije uključujući veštačku inteligenciju i virtuelnu stvarnost.
Facebook je promenio ime svoje matične kompanije u „Meta“ krajem 2021. godine, rekavši da je to zbog Zakerbergove vizije imerzivnih, virtuelnih svetova koji se nazivaju „metaverzum“ kao sledeća velika računarska platforma.
