Pregovarači Evropske unije postigli su u petak dogovor o prvim sveobuhvatnim pravilima o veštačkoj inteligenciji, utirući put pravnom nadzoru nad tehnologijom koja se koristi u popularnim generativnim uslugama veštačke inteligencije kao što je ChatGPT, a koja je obećala da će transformisati svakodnevni život i podstakla upozorenja o egzistencijalnim opasnostima čovečanstvu.
Pregovarači iz Evropskog parlamenta i 27 zemalja članica bloka prevazišli su velike razlike u kontroverznim tačkama, uključujući generativnu veštačku inteligenciju i policijsku upotrebu nadzora prepoznavanja lica za potpisivanje provizornog političkog sporazuma za Zakon o veštačkoj inteligenciji.
„Dogovor!“ tvitovao je evropski komesar Tijeri Breton nešto pre ponoći. Parlament bloka i države članice „konačno su postigli politički dogovor o Zakonu o veštačkoj inteligenciji!“ tvitovao je parlamentarni odbor koji zajedno vodi pregovaračke napore ovog tela.
To je došlo nakon maratonskih razgovora iza zatvorenih vrata ove nedelje, sa jednom sesijom koja je trajala 22 sata pre nego što je druga runda počela u petak ujutro.
Zvaničnici su dali oskudne detalje o tome šta će tačno ući u konačni zakon, koji neće stupiti na snagu najranije 2025. Bili su pod oružjem da obezbede političku pobedu za vodeći zakon, ali se očekivalo da će ostaviti otvorena vrata za dalje razgovore kako bi se razradila sitna slova, što će verovatno doneti još zakulisnog lobiranja.
EU je rano preuzela vođstvo u globalnoj trci za postavljanje zaštitne ograde za veštačku inteligenciju kada je predstavila prvi nacrt svog pravilnika 2021. Međutim, nedavni procvat generativne veštačke inteligencije naterao je evropske zvaničnike da se bore da ažuriraju predlog koji je spreman da posluži kao nacrt za svet.
Generativni sistemi veštačke inteligencije kao što je OpenAI ChatGPT eksplodirali su u svetskoj svesti, zadivljujući korisnike sposobnošću da proizvode tekst, fotografije i pesme nalik ljudima, ali podižući strah od rizika koje tehnologija koja se brzo razvija predstavlja za poslove, privatnost i zaštitu autorskih prava, pa čak i ljudski život sama sebe.
Sada su SAD, UK, Kina i globalne koalicije poput Grupe 7 velikih demokratija uskočile sa sopstvenim predlozima za regulisanje veštačke inteligencije, iako još uvek sustižu Evropu.
Kada se izradi konačna verzija zakona EU o veštačkoj inteligenciji, tekst treba da odobri 705 poslanika bloka pre nego što se raziđu na izbore u celoj EU sledeće godine. Očekuje se da će to glasanje biti formalnost.
Zakon o veštačkoj inteligenciji prvobitno je dizajniran da ublaži opasnosti od određenih funkcija veštačke inteligencije na osnovu njihovog nivoa rizika, od niskog do neprihvatljivog. Ali zakonodavci su insistirali da ga prošire na modele osnova, napredne sisteme koji podržavaju AI usluge opšte namene kao što su ChatGPT i Google-ov Bard chatbot.
Izgledalo je da će modeli fondacije biti jedna od najvećih prepreka za Evropu. Međutim, pregovarači su uspeli da postignu probni kompromis rano u pregovorima, uprkos protivljenju koje je predvodila Francuska, koja je umesto toga pozvala na samoregulaciju kako bi pomogla domaćim evropskim generativnim AI kompanijama koje se takmiče sa velikim američkim rivalima, uključujući Microsoft koji podržava OpenAI.
Takođe poznati kao veliki jezički modeli, ovi sistemi su obučeni na ogromnim količinama pisanih radova i slika sastruganih sa interneta. Oni daju generativnim sistemima veštačke inteligencije mogućnost da stvore nešto novo za razliku od tradicionalne veštačke inteligencije, koja obrađuje podatke i izvršava zadatke koristeći unapred određena pravila.
Prema dogovoru, najnapredniji modeli temelja koji predstavljaju najveće „sistemske rizike“ dobiće dodatnu kontrolu, uključujući zahteve da se otkrije više informacija, kao što je koliko je računarske snage korišćeno za obuku sistema.
Istraživači su upozorili da bi ovi moćni osnovni modeli, koje je izgradilo nekoliko velikih tehnoloških kompanija, mogli da se koriste za pojačavanje dezinformacija i manipulacije na mreži, sajber napada ili stvaranja biološkog oružja.
Grupe za ljudska prava takođe upozoravaju da nedostatak transparentnosti podataka koji se koriste za obuku modela predstavlja rizik za svakodnevni život jer deluju kao osnovne strukture za programere softvera koji grade usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Ono što je postalo najteža tema bili su sistemi za nadzor prepoznavanja lica sa AI-om, a pregovarači su pronašli kompromis nakon intenzivnog pregovaranja.
Evropski zakonodavci su tražili potpunu zabranu javne upotrebe skeniranja lica i drugih sistema „biometrijske identifikacije na daljinu“ zbog zabrinutosti za privatnost, dok su vlade zemalja članica htele izuzeća kako bi ih organi za sprovođenje zakona mogli da koriste u borbi protiv ozbiljnih zločina poput seksualne eksploatacije dece ili terorističkih napada.
