Evropska unija je pozvala na nove mere koje će primorati velike tehnološke firme da jasno označe svaki sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, nadajući se da će se nadovezati na prethodno zakonodavstvo u vezi sa izmanipulisanim video zapisima, zvukom i fotografijama, poznatim i kao „duboki lažni“.
Potpredsednica EU za vrednosti i transparentnost, Vera Jourova, zalagala se za pojačana ograničenja veštačke inteligencije tokom brifinga za štampu u ponedeljak, tvrdeći da tehnološke kompanije koje imaju integrisanu veštačku inteligenciju moraju „ugraditi neophodne mere zaštite“ kako bi sprečile zloupotrebe od strane „zlonamernih aktera“.
„Potpisnici koji imaju usluge sa potencijalom za širenje dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom treba zauzvrat da uvedu tehnologiju za prepoznavanje takvog sadržaja i jasno ga označavaju korisnicima“, rekla je ona, navodeći poimence usluge koje nude Microsoft i Gugl.
Dok zakonodavci EU sada rade na usvajanju Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji bi mogao da nametne nova pravila svim kompanijama koje pomažu u stvaranju sadržaja sa veštačkom inteligencijom, već je usvojen drugi propis sa sličnim odredbama. Usvojen prošle godine, Zakon o digitalnim uslugama uskoro će primorati glavne pretraživače da identifikuju bilo koji materijal kojim manipuliše veštačka inteligencija sa „istaknutim oznakama“, što je potez koji ima za cilj suzbijanje dezinformacija na mreži.
Jourova je dalje najavila da će 44 potpisnika Kodeksa EU o dezinformacijama iz 2022. osnovati novo udruženje koje će razmotriti kako da se pozabave novim tehnologijama poput veštačke inteligencije. Učesnici koda uključuju brojne platforme društvenih medija i druge tehnološke firme, među kojima su Google, Meta, Microsoft, TikTok, Tvitch i Vimeo. Iako je Tviter ranije učestvovao, kompanija se nedavno povukla iz projekta, navodi Politico, što je odluka koju je osudio zvaničnik EU.
„Verujemo da je ovo greška Tvitera. Izabrali su konfrontaciju, što je veoma primećeno u Komisiji“, nastavila je Jourova, dodajući da platforma u vlasništvu Elona Maska treba da očekuje veću kontrolu regulatora.
EU je u više navrata izjavljivala svoje sumnje u vezi sa veštačkom inteligencijom jer su programi poput ChatGPT i DALL-E brzo postali istaknuti poslednjih godina, sa alatima sposobnim da kreiraju veoma realistične lažne stvari koje su sada lako dostupne milionima korisnika interneta. To telo je pozvalo na „režime skrojene po meri“ za usluge kao što je OpenAI ChatGPT, i sada raspravlja o amandmanima za jačanje Zakona o veštačkoj inteligenciji pre nego što dođe na opšte glasanje, uključujući šemu klasifikacije za označavanje alata veštačke inteligencije sa visokim rizikom.
