Primena veštačke inteligencije (AI) ima potencijal da revolucioniše praktičnu građevinsku industriju i doprinese dugoročnoj održivosti životne sredine u našem izgrađenom okruženju.
Pregled literature iz Citi 4.0 Lab-a Urban AI Hub-a u KUT školi za arhitekturu i izgrađeno okruženje otkrio je da će njegova implementacija doprineti višestrukim ciljevima održivog razvoja UN (SDG), uključujući čistu energiju, održive gradove i klimatske akcije.
Članak „Veštačka inteligencija i ciljevi održivog razvoja: Sistematski pregled literature građevinske industrije“ objavljen je u časopisu Održivi gradovi i društvo.
Prvi autor studije dr. Istraživač Masimo Regona, koji je sproveo istraživanje zajedno sa profesorom Tan Iigitcanlar, dr Kerol Hon i dr Melisom Teo, rekao je da je građevinska industrija „jedan od najvećih zagađivača” u Australiji.
„Međutim, u čitavom sektoru se ulažu značajni napori da se uskladi sa principima održivosti ugrađivanjem standarda zelene gradnje, korišćenjem održivih materijala i usvajanjem inovativnih tehnologija“, rekao je on.
Analizirajući 91 publikaciju—od kojih je 78% objavljeno u poslednje tri godine, što ukazuje na povećano interesovanje—studija je istražila kako se veštačka inteligencija može integrisati u ključne faze projekta kako bi se poboljšala održivost.
U svim ciljevima održivog razvoja koji se odnose na industriju, istraživanje je sugerisalo da bi veštačka inteligencija mogla da optimizuje korišćenje energije u dizajnu zgrada kroz prediktivno modeliranje i simulaciju energije, dok takođe promoviše održivu potrošnju i proizvodne prakse optimizacijom korišćenja resursa i smanjenjem otpada.
Njegova upotreba bi takođe mogla da poboljša efikasnost lanca snabdevanja, produktivnost radne snage i angažovanje zainteresovanih strana, doprinoseći širim ciljevima održivosti.
Pored toga, pokazalo se da tehnologije vođene veštačkom inteligencijom kao što su mašinsko učenje i obrada prirodnog jezika poboljšavaju prikupljanje i analizu podataka o održivosti, omogućavajući proaktivne odgovore na nove probleme.
U sve digitalnijem svetu, izgradnja ostaje praktična i niskotehnološka. Iako je došlo do izvesnog prihvatanja AI na terenu, Regona je rekla da je njena primena ograničena zbog nedostatka stručnosti, zabrinutosti za troškove i tradicionalnog oslanjanja industrije na ljudski rad.
„Postoji sve veća radoznalost u korišćenju veštačke inteligencije za optimizaciju faza izgradnje kroz ispitivanje lokacije, prediktivnu analitiku, automatizaciju i pametne građevinske materijale“, rekao je on.
„Neke kompanije cene da ove inovacije imaju potencijal da transformišu tradicionalne prakse u efikasnije i održivije metode.“
