Dizajniranje zgrada sa solarnom energijom koja je pametno ugrađena u dizajn upravo je postalo lakše, zahvaljujući softveru razvijenom na Univerzitetu RMIT.
Fotonaponski uređaji integrisani u zgradu, ili BIPV, su građevinske karakteristike kao što su crepovi, obloge i prozori koji se udružuju kao solarni paneli.
U zavisnosti od stana, BIPV mogu pokriti veću površinu zgrade, generišući sunčevu energiju iz različitih uglova. Takođe izgledaju pametno i mogu se prilagoditi.
Uprkos potencijalu BIPV-a, konvencionalni krovni paneli i dalje predstavljaju lavovski deo novih instalacija u Australiji zbog dodatne složenosti u predviđanju performansi i nabavci BIPV tehnologije.
Sada je tim u RMIT-u kreirao softver koji pomaže arhitektama i inženjerima da ugrade, nabave i koštaju BIPV u fazi idejnog projektovanja zgrade.
Softver je prvi te vrste koji je dizajniran na osnovu australijskih podataka.
Vođa projekta vanredni profesor Rebecca Iang iz RMIT-ove grupe za primenu solarne energije rekla je da se nada da će alat, nazvan BIPV Enabler, pomoći da zgrade budu zelenije.
„Ovo je savršeno rešenje za dizajnere zgrada i programere koji žele da odaberu pravu solarnu opciju koja će odgovarati njihovom dizajnu“, rekao je Jang, koji je direktor Australijskog PV instituta i vodi BIPV Alijansu.
„Integrisanu solarnu energiju činimo privlačnijom opcijom za programere, smanjujući vreme koje bi inače trebalo da se istraži i implementira anonimni solarni uređaji.
„Ovo nije samo za nove zgrade. Oni koji žele da retro ugrade integrisanu solarnu energiju u postojeće zgrade takođe će imati koristi.“
Alat integriše podatke o proizvodu, regulativi, tehničke, ekonomske i građevinske podatke za kreiranje 3D modela i detaljnih simulacija životnog ciklusa prilagođenih planiranoj lokaciji svake zgrade.
To dolazi pošto je prošle godine najavljena izgradnja prvog uredskog tornja u Australiji koji će biti potpuno obložen solarnim panelima.
Za arhitekte kao što je Nic Bao, BIPV Enabler je postavljen da pomogne da se premosti jaz između BIPV tehnologije i arhitektonskog dizajna.
Bao, predavač arhitekture na RMIT-u, rekao je da bi posedovanje alata za uključivanje faktora kao što su klima, građevinski kodovi i materijali olakšalo projektovanje solarne energije.
„Postoji toliko tehničkih faktora koje treba uzeti u obzir prilikom integracije BIPV-a u dizajn da to nije bio popularan izbor, što je bila propuštena prilika“, rekao je on.
„Učiniti BIPV dizajn pristupačnijim promoviše održivi razvoj energetski efikasnih zgrada, istovremeno pružajući mogućnosti za niskougljeničnu arhitekturu.“
Drugi izazov sa kojim se suočavaju dizajneri i programeri koji koriste integrisanu solarnu energiju je izbor i nabavka materijala.
BIPV Enabler pomaže u oba slučaja, sa prvom bazom podataka o fotonaponskim proizvodima u Australiji gde se australijski dobavljači mogu lako identifikovati.
Među karakteristikama alata su mape, biblioteka 3D oblika, solarne vizuelizacije, podaci o vremenu po satu i informacije o cenama materijala i tarife.
Jang je rekao da je BIPV Enabler takođe radio sa programima za projektovanje pomoću računara i da bi se mogao skalirati i prilagoditi kako bi uključio druge skupove podataka otvorenog koda kako bi odgovarao promenljivim potrebama.
„Nadamo se da ćemo videti više zgrada koje mogu da generišu solarnu električnu energiju, uz održavanje dobrih standarda dizajna — pobeda za planetu i estetiku“, rekao je Jang.