Velika studija, prva takve vrste, otkrila je ključne uvide u to u kojoj meri deca mlađa od 3 godine imaju pristup digitalnoj tehnologiji u kući, kako je koriste i kako ona podržava njihov razvoj jezika.
Otkriva da se deca rađaju u izuzetno tehnološkim domovima—98% porodica koje su učestvovale u onlajn anketi studije imalo je pristup pametnom telefonu, a isti procenat ima Vi-Fi konekciju.
Skoro sve porodice u studiji (92%) izjavile su da imaju televiziju/pametnu televiziju, a preko 80% ima laptopove i/ili tablete.
Istraživanje je takođe obuhvatilo širok spektar tehnologija u kući sa kojima deca komuniciraju, uključujući pametne uređaje (kao što su pametni telefoni, pametni zvučnici), interaktivne igračke, audio plejere, pa čak i kućne aparate (pametni frižideri i kontrolne table osetljive na dodir).
„Mala deca, tehnologija i razgovor“, koju vodi Univerzitet Mančester Metropoliten, prvi je detaljan izveštaj o tehnologiji u kućnim životima dece od rođenja do 36 meseci. Sproveden je sa Univerzitetom Lankaster, Univerzitetom Svonsi, Kvins univerzitetom u Belfastu i Univerzitetom Stratklajd.
Rosie Flevitt, profesorka komunikacije u ranom detinjstvu u Manchester Met-u, rekla je: „Zvanične statistike i diskusije u društvu često pretpostavljaju da veoma mala deca ne koriste digitalne medije. Naše istraživanje pokazuje da to nije slučaj. Naši nalazi nude preko potreban uvid u interakcije veoma male dece sa nizom digitalne tehnologije kod kuće“.
Drugi ključni nalazi uključuju:
Studija je uključivala onlajn anketu više od 1.400 roditelja širom Ujedinjenog Kraljevstva, intervjue sa roditeljima i profesionalcima u ranim godinama, kao i 40 intenzivnih studija slučaja u porodičnim domovima.
Profesor Flevitt je dodao: „Roditelji su veoma svesni mogućnosti i tenzija u vezi sa korišćenjem digitalne tehnologije njihove dece. Oni balansiraju između korisnih mogućnosti za svoju decu da komuniciraju sa drugima, igraju se i uče, sa zabrinutošću zbog mogućih štetnih efekata prekomerne upotrebe.“
Studija naglašava mnoge različite načine na koje roditelji koriste tehnologiju sa svojom decom, kao što su gledanje fotografija i video zapisa, fotografisanje, gledanje programa, puštanje muzike, pravljenje digitalnih slika i slušanje priča.
Mnoga veoma mala deca takođe gledaju video zapise i fotografišu sama, a neka i sama igraju digitalne igre, uključujući aplikacije za učenje brojeva i zvuka.
Studija nudi dalje uvide u to kako tehnologija može ponuditi bogate mogućnosti za razvoj jezika veoma male dece, kao što je slušanje i pevanje pesama i dečijih pesama, gledanje i razgovor o mnogo voljenim TV likovima sa njihovim roditeljima ili braćom i sestrama i razgovor sa porodicom na video pozive.
Profesorka Džulija Gilen sa Univerziteta Lankaster rekla je: „Mnoge porodice razmišljaju o kreativnim načinima podrške razvoju jezika svoje dece.
„Na primer—pronašli smo neke roditelje koji koriste pametne zvučnike da vežbaju životinjske zvukove sa svojim bebama dok menjaju pelene ili podstiču mališane da pevaju dečije pesme.
„Jedan uobičajeni nesporazum je da digitalna tehnologija uzrokuje da deca pasivno sede, ali smo otkrili da često reaguju na video zapise plesom ili ritmičkim pokretima.
„Mnoga mala deca uče elemente znakovnog jezika sa veoma popularnog Jutjub kanala i to im može biti od velike koristi kada počnu da idu u vrtić.“
Roditelji koji su učestvovali u istraživanju složili su se da su digitalna iskustva najmlađe dece u društvu relativno zanemarena i da su odraslima potrebne bogatije informacije o dobroj praksi.
