U svetu sve veće upotrebe robota u različitim oblastima, postavlja se pitanje kako društvene norme utiču na njihovo ponašanje kada je reč o obmanama. Naučnici su sproveli istraživanje sa ciljem da razumeju da li ljudi mogu prihvatiti da roboti izvrše obmanu. U ovom istraživanju, 498 učesnika su procenjivali i opravdavali tri različita tipa obmane koje su roboti mogli da izvedu u scenarijima koji su simulirali realne situacije u kojima roboti već rade – medicinskoj, čišćenju i maloprodaji.
Tri vrste obmane koje su proučavane su bile obmane spoljašnjeg stanja, skrivene obmane stanja i površne obmane stanja. Rezultati istraživanja su pokazali da učesnici nisu odobravali obmane skrivenog stanja, poput robota za čišćenje sa neotkrivenom kamerom, koje su smatrali najmanje prihvatljivim. S druge strane, većina učesnika je odobrila obmane spoljnog stanja, poput situacija gde robot laže pacijentu, opravdavajući to potrebom da se zaštiti pacijent od potencijalnog bola.
Naučnici su istakli važnost daljeg istraživanja koje bi uključilo eksperimente koji bi bolje modelirali reakcije u stvarnim situacijama. Naglasili su potrebu za regulativom koja bi zaštitila korisnike od potencijalno štetnih obmana koje bi roboti mogli da izvedu. Takođe, istakli su da je bitno istražiti kako ljudi zaista percipiraju ova ponašanja obmane robota kroz lične ili simulirane interakcije.
Iako su neki učesnici mogli da pronađu opravdanja za određene obmane, većina je istakla da određene vrste obmane, poput skrivenih obmana stanja, ne mogu biti opravdane. Takođe, učesnici su često krivili programere ili vlasnike robota za neprihvatljive obmane, ističući potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću u razvoju i korišćenju ovakve tehnologije.
U zaključku, istraživanje je ukazalo na kompleksnost odnosa između ljudi i robota, posebno u kontekstu obmana. Njegovi rezultati mogu poslužiti kao polazna tačka za dalje proučavanje ovog važnog pitanja i razvoj smernica koje će obezbediti etično i odgovorno korišćenje robotske tehnologije u budućnosti.
