Predstavljanje kineskog AI chatbota Deepseek i njegovog modela R1 izazvalo je turbulencije u globalnoj tehnološkoj industriji, oborivši vrednost američkih tehnoloških kompanija i podstičući zabrinutost među zapadnim vladama. Iako Deepseek koristi manje sofisticirane NVIDIA poluvodiče, pokazao je izuzetne sposobnosti, što je izazvalo reakcije širom sveta – od regulatornih istraga do zabrana u državnim institucijama.
Prva zemlja koja je preduzela mere protiv Deepseeka bila je Italija, koja je pokrenula istragu o načinu na koji aplikacija obrađuje korisničke podatke. Nakon toga, Tajvan je zabranio upotrebu Deepseeka u javnom sektoru i kritičnoj infrastrukturi, navodeći zabrinutost zbog nacionalne bezbednosti.
Južna Koreja je sledila sličan pristup – ministarstva poput odbrane i ujedinjenja zabranila su aplikaciju na službenim uređajima, strahujući od potencijalnih bezbednosnih rizika. Australija je, samo nekoliko dana nakon Tajvana, takođe uvela ograničenja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, zakonodavci su predstavili predlog zakona pod nazivom „No Deepseek on Government Act“, tvrdeći da je Deepseek „alat kineske Komunističke partije“ koji predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Deepseek, poput OpenAI-ovog ChatGPT-a, u svojim uslovima korišćenja uključuje odredbe o prikupljanju korisničkih podataka. Međutim, ključna razlika je u zakonima koji regulišu pristup podacima:
- Američke kompanije često pružaju otpor zahtevima vlade za korisničke podatke.
- Kineske kompanije, prema zakonima Kine, dužne su da predaju podatke vlastima kada to bude zatraženo.
Pored toga, Deepseek navodno prikuplja podatke o obrascima kucanja na tastaturi, što može otkriti individualne načine interakcije korisnika sa aplikacijom. Kritičari upozoravaju da bi ovakvi podaci mogli biti zloupotrebljeni za praćenje i analizu ponašanja korisnika.
Peking, s druge strane, negira bilo kakve zloupotrebe i tvrdi da zapadne zemlje koriste nacionalnu bezbednost kao izgovor za tehnološku izolaciju Kine.
Mnogi stručnjaci smatraju da zabrane Deepseeka nisu samo rezultat bezbednosnih pretnji, već i deo šire geopolitičke borbe.
Vladimir Tikhonov, profesor sa Univerziteta u Oslu, primećuje da Južna Koreja, kao saveznik SAD, ne može delovati nezavisno u globalnim bezbednosnim pitanjima. Takođe, naglašava da nijedna velika tehnološka kompanija nije politički neutralna – čak i Google, iako formalno štiti privatnost korisnika, može biti podložan vladinim zahtevima za podatke.
Isto tako, Isabel Hou, ekspertkinja za AI iz Tajvana, ističe da Deepseek koristi iste cenzorske standarde u inostranstvu kao i u Kini, blokirajući pretrage o osetljivim temama poput Tiananmena ili tajvanske nezavisnosti.
Deepseek tvrdi da koristi NVIDIA H800 čipove, koji su bili dozvoljeni za izvoz u Kinu do 2023. godine, što postavlja važna pitanja o budućnosti globalnog AI razvoja.
Ako Deepseek zaista može postići visok nivo performansi sa ograničenim hardverskim resursima, to znači da uspeh u AI industriji zavisi ne samo od vrhunskih poluvodiča, već i od inovativnog softverskog razvoja.
Stručnjaci upozoravaju da bi ova situacija mogla podstaći zemlje poput SAD i Južne Koreje da još više ulažu u domaće AI projekte i razviju strategije za dugoročnu tehnološku nadmoć.
Dok se svet suočava sa pitanjem kako regulisati AI bez ugrožavanja globalne konkurencije, Deepseek ostaje simbol rastuće tehnološke moći Kine – i izazov za zapadne tehnološke gigante.
