Internet arhiv, onlajn spremište veb stranica, bio je van mreže u četvrtak nakon što je njen osnivač potvrdio veliki sajber napad koji je ostavio sajt unakaženim i razotkrio podatke miliona korisnika.
Bruster Kahle, osnivač i digitalni bibliotekar, priznao je napad distribuiranog uskraćivanja usluge (DDoS) – koji se koristi za ometanje veb stranice ili servera – i rekao da radi na poboljšanju bezbednosti.
Napad je doveo do „nakazivanja naše veb stranice“ i kršenja korisničkih imena, e-pošte i lozinki, napisala je Kahle u kratkom postu na Ks, nekadašnjem Tviteru, kasno u sredu, ne iznoseći detalje.
U novom postu u četvrtak, Kahle je rekla da su hakeri srušili glavni sajt Internet arhive i njegovu „Otvorenu biblioteku“, katalog digitalizovanih knjiga otvorenog koda.
Internet arhiv je „oprezan i daje prioritet čuvanju podataka na štetu dostupnosti usluga“, napisao je on.
„Podelićemo više kako znamo“, dodao je on.
Korisnici su u sredu prijavili iskačuću poruku u kojoj se tvrdi da je sajt hakovan i da su podaci o 31 milion naloga provaljeni.
„Da li ste se ikada osećali kao da Internet arhiva radi na štapovima i da je stalno na ivici da pretrpi katastrofalni proboj bezbednosti?“ iskačući prozor, koji su očigledno postavili hakeri, kaže.
„Upravo se dogodilo. Vidimo vas 31 milion na HIBP-u!“
HIBP se odnosi na sajt koji se zove „Da li sam bio Pvned“, sajt koji omogućava korisnicima da provere da li su njihovi e-mailovi i lozinke procureli u slučaju kršenja podataka.
U drugom postu na Ks, HIBP je potvrdio da je ukraden 31 milion zapisa iz Internet arhive, uključujući adrese e-pošte, imena ekrana i lozinke.
Nije odmah jasno ko stoji iza operacije.
Kahle nije odgovorila na zahtev za komentar o razmerama i uticaju povrede podataka.
Internet arhiv, neprofitna organizacija koja upravlja sajtom pod nazivom Vaiback Machine koji čuva snimke miliona veb stranica, osnovana je 1996. godine.
Kao i drugi arhivski sajtovi, to je ključni resurs za provere činjenica, koji ga koriste za praćenje izbrisanih veb stranica i obezbeđivanje da su dokazi navedeni u člancima trajno dostupni čitaocima.
Takođe se može koristiti za dokumentovanje promena napravljenih na onlajn sadržaju tokom vremena i pomaže istraživačima i naučnicima da pronađu istorijske zbirke koje postoje u digitalnim formatima.
