Istraživači sa Univerziteta Binghamton, Laboratorija za istraživanje pokreta Državnog univerziteta u Njujorku razvili su aplikaciju koja pomaže u proučavanju i sprečavanju padova kod starijih osoba. Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Sensors.
Većina odraslih koji se nađu u svojim zlatnim godinama brzo shvataju da njihova ukupna sposobnost da održe ravnotežu nije ono što je nekada bila. Svaka četvrta odrasla osoba starosti 65 i više godina u Sjedinjenim Državama verovatno će pati od pada, što je vodeći uzrok fatalnih i nefatalnih povreda u toj starosnoj grupi.
Ali ne moraju da budu – a studija Univerziteta Binghamton radi na sprečavanju padova, koristeći nešto što se nađe u džepu skoro svake osobe.
„Možemo da koristimo telefon ne samo za procenu, već i za pružanje intervencije. U ovom slučaju, možemo zamoliti nekoga da stoji mirno sa telefonom u džepu ili snimi kako stoji dok gleda pravo ispred sebe. Sam telefon će koristiti akcelerometre da vidi kako dešava se veliki uticaj tela“, rekao je Vipul Lugade, vanredni profesor fizikalne terapije i jedan od glavnih istraživača ove studije.
„Skala je sićušna. Možemo zapravo pogledati ovu količinu pokreta i shvatiti koliko je osoba stabilna dok stoji.“
Lugade je direktor Laboratorije za istraživanje pokreta (MARL), gde je nedavno završen prvi korak ovog istraživanja prevencije rizika od pada kod starijih odraslih pomoću pametnih telefona.
„Kako starite, morate biti svesni sposobnosti vašeg tela da održava ravnotežu dok stojite i hodate“, rekao je Lugade. „Sposobnost da se rade dva zadatka u isto vreme je ugrožena kako starite. Starije odrasle osobe nemaju sposobnost da usmere pažnju na oba zadatka istovremeno ili nemaju mogućnost da se prebacuju sa jednog na drugi.“
Studija intervencije MARL-a počela je u junu 2022. i imala je za cilj da istraži neka od ovih pitanja. Među najsavremenijom opremom u laboratoriji su sistem za analizu pokreta sa 12 kamera, Biodek sistem dinamometar (za individualnu rehabilitaciju mišića), prenosivi GAITRite sistem (elektronska staza za merenje) i naočare za praćenje očiju.
Najvažniji u ovoj studiji je sistem kompjuterizovane dinamičke posturografije (CDP), koji meri „posturalno ljuljanje“ analizom pritiska stopala, sile i motoričkih reakcija dok korisnik stoji u pojasu na zaključanoj ili pokretnoj platformi.
Koristeći ovu specijalizovanu opremu za snimanje pokreta, istraživači su posmatrali brzinu i ravnotežu hoda. Posebno se pokazalo da poboljšanja brzine hoda smanjuju rizik od padova; ako pojedinci pokažu poboljšanje nakon korišćenja programa zasnovanog na pametnom telefonu, intervencija bi se mogla smatrati klinički efikasnom.
Ovo je od pomoći, jer je glavni cilj ove faze istraživanja da se otkrije da li je aplikacija za pametne telefone koju su razvili čak i upotrebljivo sredstvo za pomoć starijim osobama sa nedostacima vezanim za ravnotežu. Završavanjem redovnih programa vežbanja i nedeljnih procena ravnoteže kod kuće, da li ovi učesnici dobijaju sve što mogu od programa – i da li je to poboljšanje ili čak promena u odnosu na papirnu verziju testa?
Od 31 učesnika koji su bili uključeni, 29 starijih odraslih je završilo sve vežbe i testove i ponovo su procenjeni na kraju studije. Ova visoka stopa završetka nije pokazala gotovo nikakvu razliku u elektronskim i papirnim aplikacijama.
„Aplikacija je održiva alternativa papiru i može se bezbedno koristiti za isporuku intervencija ravnoteže na telefon osobe“, rekla je Suzanne O’Brien, drugi glavni istraživač i vanredni profesor fizikalne terapije. „Želimo da preduzmemo neke sledeće korake da koristimo aplikaciju za isporuku vežbi i sprečavanje padova kod starijih odraslih u ovom [ruralnom] području. Kasnije bismo želeli da uradimo isto u nekim grupama pacijenata, kao što su Parkinsonova bolest i moždani udar .“
Povezivanje sa učesnicima bio je važan aspekt studije. Odvojeno merenje uključivalo je verovatnoću i sreću pojedinaca da završe praksu zasnovanu na aplikaciji. U tom cilju, O’Brien je obavljao nedeljne telefonske provere tokom četvoronedeljne studije, a testeri su bili u prostoriji tokom svih poseta u kancelariji kako bi se osigurala bezbednost učesnika.
Iako su neki učesnici ukazali na fizički i mentalni umor, kao i bol u mišićima od vežbi i testova, celokupna studija je pokazala da su stariji ljudi sposobni da koriste aplikaciju za pametne telefone i da bi njen razvoj mogao da bude blagodat za ravnotežu i dobrobit pacijenata.
Istraživači u ovoj studiji, međutim, nisu bili zadovoljni samo prikupljanjem ovih podataka. Njihov sekundarni cilj je da obezbede da ono što su prikupili sada može da koristi zajednica pored lekara i pojedinaca koji mogu imati koristi od intervencija.
Zajedno sa Lijun Iin-om, profesorom računarskih nauka u Binghamtonu, tim je počeo da radi na kompjuterskoj kontrolnoj tabli koja gleda metriku performansi i upoređuje korisnike sa „normalnim“ opsegom.
Dugoročna ideja bi bila prikupljanje podataka širom zemlje kako bi korisnik mogao da uporedi preko demografskih podataka kao što su starost i pol; kliničari širom zemlje bi mogli da koriste model da se fokusiraju na rezultate u svom skupu pacijenata kako bi pružili najbolju moguću negu, a jednog dana će možda čak biti u stanju da automatski pokreću ažuriranja – iz zapisa o rezultatima pacijenata u realnom vremenu i prilagođena performansama.
Istraživači se nadaju da će u narednim koracima projekta modifikovati određene aspekte za preciznije rezultate: na primer, povećanjem veličine uzorka ili obraćanjem potencijalnim učesnicima iz nedovoljno zastupljenih zajednica kojima su možda potrebne intervencije, ali nemaju pristup pametnim telefonima.
