Populacija tigrova je u porastu u džunglama Indije i Nepala, a grabežljivci lutaju sve bliže selima, izazivajući trku među zaštitnicima prirode da pronađu načine da izbegnu sukob.
Oni sve više pronalaze rešenja sa veštačkom inteligencijom, gomilom tehnologija dizajniranih da razmišljaju i donose odluke poput ljudi.
Stručnjaci sa Univerziteta Klemson u Južnoj Karolini i nekoliko nevladinih organizacija objavili su prošlog meseca istraživanje o svom radu koristeći kamere sa AI za koje kažu da bi mogle da pomognu u revoluciji u očuvanju tigrova.
Postavili su sićušne uređaje oko ograđenih prostorija u dve južnoazijske nacije, kako da zaštite seljane od predatora – a predatore od krivolovaca.
Prema njihovom istraživanju, objavljenom u časopisu BioScience, sistem kamera nazvan TrailGuard može razlikovati tigrove i druge vrste i prenosi slike čuvarima parka ili seljanima u roku od nekoliko sekundi.
„Moramo da pronađemo načine da ljudi i tigrovi i druge divlje životinje koegzistiraju“, rekao je za AFP Erik Dinerštajn, jedan od autora izveštaja.
„Tehnologija nam može ponuditi ogromnu priliku da taj cilj postignemo veoma jeftino.
Istraživanje tvrdi da su kamere bile odmah efikasne, pokupile su tigra samo 300 metara od sela, a drugom prilikom identifikovale tim lovokradica.
Kažu da je njihov sistem bio prva kamera sa veštačkom inteligencijom koja je identifikovala i prenela sliku tigra, i da je skoro izbrisao lažne uzbune — kada se u zamke aktiviraju veprovi ili lišće koje pada.
Šema je jedna od nekoliko koja AI zaokružuje ustaljene ideje nadzora divljih životinja.
Istraživači u Gabonu koriste veštačku inteligenciju da probiju svoje slike sa kamerama i sada pokušavaju da uvedu sistem upozorenja za slonove.
Timovi u Amazonu pilotiraju opremom koja može da otkrije zvukove motornih testera, traktora i druge mašinerije povezane sa krčenjem šuma.
Američki tehnološki titan Gugl se udružio sa istraživačima i nevladinim organizacijama pre četiri godine kako bi prikupio milione slika iz kamera.
Projekat, nazvan Vildlife Insights, automatizuje proces identifikacije vrsta i označavanja slika, štedeći mnogo sati napornog rada za istraživače.
Zaštitnici prirode poput Dinersteina, koji takođe vodi tehnički tim u nevladinoj organizaciji Resolve, sigurni su da tehnologija pomaže njihovom cilju.
Njihov cilj je da obezbede da 30 odsto Zemljinog kopna i okeana bude proglašeno zaštićenim zonama do 2030. godine, kako su se prošle godine dogovorile desetine vlada, a taj broj će na kraju porasti i do 50 odsto.
Te zone će morati da se nadgledaju, a životinje će morati bezbedno da se kreću između zaštićenih područja.
„To je ono na šta ciljamo, a kritični element toga je sistem ranog upozorenja“, rekao je on.
Teško stanje tigrova naglašava veličinu izazova.
Njihova staništa su devastirana širom Azije, a njihov broj u Indiji pao je na najniži nivo od 1.411 u 2006. godini, pre nego što je stalno porastao na sadašnji nivo od oko 3.500.
Sredinom 20. veka Indija je bila dom za oko 40.000.
Džonatan Palmer, šef tehnologije za očuvanje u američkom Društvu za zaštitu divljih životinja (VCS), koji nije bio uključen u studiju, rekao je da TrailGuard ima uzbudljiv potencijal.
Ali Palmer, koji je pomogao u osnivanju Vildlife Insights sa Google-om, rekao je da šira upotreba veštačke inteligencije u očuvanju još nije rešena.
„U većini slučajeva, identifikacija vrsta AI je još uvek u povoju“, rekao je on.
Njegova nevladina organizacija preporučuje spoljnu verifikaciju bilo koje identifikacije vrste koju vrši AI.
Palmer je rekao da je „porota nestala“ da li je veštačka inteligencija bolje raspoređena u kamerama na mestu događaja ili kasnije na serverima ili laptopovima.
Ako ostavimo te neizvesnosti na stranu, Dinerstein proširuje uvođenje TrailGuard-a – ovog puta sa još većim životinjama na vidiku.
„Slonovi stalno lutaju van parkova i to dovodi do ogromne količine sukoba“, rekao je on.
Oni uništavaju useve, izazivaju haos u selima i čak mogu izazvati nesreće vozova, sa desetinama smrtnih slučajeva svake godine, dodao je on.
„Ovde postoji ogromna prilika da se to spreči.“
