Kada je romanopisac Daglas Preston prvi put počeo da se petlja sa ChatGPT-om, dao je izazov softveru AI: da li može da napiše originalnu pesmu zasnovanu na liku iz neke od njegovih knjiga?
„Izašla je sa ovom sjajnom pesmom napisanom jambskim pentametrom“, priseća se Preston. Rezultat je bio impresivan – i zabrinjavajući. „Ono što me je zaista iznenadilo je koliko je znao o ovom liku; mnogo više nego što je mogao da izvuče sa interneta“, rekao je Preston.
Pisac avanture je sumnjao da je chatbot na neki način apsorbovao njegov rad, verovatno kao deo procesa obuke kojim model veštačke inteligencije unosi mnogo podataka koje potom sintetiše u naizgled originalan sadržaj.
„To je bio veoma uznemirujući osećaj“, rekao je Preston, „za razliku od toga da se vratiš kući i otkriješ da je neko bio u tvojoj kući i uzeo stvari“.
Te brige su navele Prestona da potpiše predloženu grupnu tužbu kojom se OpenAI, programer koji stoji iza ChatGPT-a i glavni igrač u rastućoj industriji veštačke inteligencije, optužuje za kršenje autorskih prava. (OpenAI je nedavno izvršio procenu od 80 do 90 milijardi dolara.)
Prestonu se u odelu pridružuje mnoštvo drugih velikih autora, uključujući Džona Grišama, Džonatana Franzena, Džodi Pikolta i Džordža R. R. Martina — poznatog autora „Igre prestola“ koji se sporo objavljuje i koji se, kaže Preston, pridružio odelo iz frustracije što su fanovi koristili ChatGPT da unapred generišu poslednju knjigu u njegovoj seriji.
OpenAI, sa svoje strane, tvrdi da obuka sistema veštačke inteligencije potpada pod zaštitu poštene upotrebe, posebno imajući u vidu stepen do kojeg AI transformiše osnovne podatke o obuci u nešto novo. U saopštenju poslatom e-poštom, portparol OpenAI-a je rekao Tajmsu da firma poštuje autorska prava i veruje da bi oni trebalo da imaju „korist od AI tehnologije“.
„Imamo produktivne razgovore sa mnogim kreatorima širom sveta, uključujući Udruženje autora, i sarađivali smo na razumevanju i raspravi o njihovoj zabrinutosti u vezi sa veštačkom inteligencijom“, rekao je portparol. „Optimisti smo da ćemo nastaviti da pronalazimo obostrano korisne načine da radimo zajedno kako bismo pomogli ljudima da iskoriste novu tehnologiju u ekosistemu bogatog sadržaja.
Ipak, izdavačka industrija se povlači jer računa sa softverskim bumom koji je svakome ko ima ViFi dao moć da automatski generiše velike gomile teksta. Pored Prestonove tužbe, razne druge grupe autora vode sopstvene predložene grupne tužbe protiv OpenAI.
„Svi shvataju u kojoj meri su apsorbovani njihovi podaci, njihove informacije, njihova kreativnost“, rekao je Ed Navotka, urednik u Publishers Veekli-u. U industriji postoji određeni stepen „apsolutne panike“.
U jednom nedavnom paru tužbi, Sarah Silverman je optužila OpenAI, kao i Meta—Facebook-ovu matičnu kompaniju i samog velikog AI programera—za kršenje autorskih prava. Dve kompanije su od tada tražile da se većina Silvermanovih slučajeva odbaci.
Druga tužba je nedavno zatekla Paula Tremblaia („Koliba na kraju sveta“) i Monu Avad („Zeko“) kako tuže OpenAI zbog kršenja autorskih prava — kompanija pokušava da i to uglavnom odbaci — dok Michael Chabon (“ Sindikat policajaca na jidišu“) je tužilac u dve dodatne pravne radnje koje su usmerene na OpenAI i Meta, respektivno.
Prošlog jula, Udruženje autora – profesionalna trgovinska grupa, a ne sindikat – poslalo je nekoliko tehnoloških kompanija otvoreno pismo u kojem se poziva na saglasnost, kredit i pravičnu nadoknadu kada se radovi pisaca koriste za obuku AI modela. Među potpisnicima su bili Margaret Atvud, Den Braun, Džejms Paterson, Suzan Kolins, Roksan Gej i Selest Ng.
To je sve pored skoro petomesečnog štrajka koji su holivudski scenaristi nedavno preduzeli, a koji je doveo, između ostalog, do novih propisa o upotrebi veštačke inteligencije za generisanje scenarija. (Odvojeni štrajk, koji je još uvek u toku, otkrio je da se glumci na ekranu okupljaju oko sopstvenih zabrinutosti za veštačku inteligenciju.)
U tužbi u kojoj je Preston uključen, a koja uključuje 17 drugih imenovanih tužilaca, uključujući Udruženje autora, tvrdi se da je OpenAI kopirao radove autora „bez dozvole ili razmatranja“ kako bi obučio AI programe koji se sada takmiče sa tim autorima za vreme čitalaca i novac.
Tužba takođe dovodi u pitanje ChatGPT generaciju izvedenih radova, ili „materijala koji je zasnovan na, oponaša, rezimira ili parafrazira radove [tužilaca] i šteti tržištu za njih“.
Tužioci traže odštetu za izgubljene prilike za licenciranje i „uzurpaciju tržišta“, kao i zabranu budućih takvih praksi, u ime američkih autora beletristike čija su dela zaštićena autorskim pravima korišćena za obuku OpenAI softvera.
„Nisu tražili našu dozvolu i ne daju nam kompenzaciju“, rekao je Preston za OpenAI. „Ono što su uradili je da su stvorili veoma vredan komercijalni proizvod koji može da reprodukuje naše glasove. … To je u suštini krađa našeg kreativnog rada u velikim razmerama.“
Pošto knjige tužilaca nisu slobodno dostupne na otvorenom vebu, dodao je on, OpenAI im je „gotovo sigurno“ pristupao preko navodnih piraterskih sajtova kao što je platforma za deljenje datoteka LibGen. (Tužba ponavlja ovu sumnju, pripisujući je „nezavisnim istraživačima veštačke inteligencije.)
OpenAI odbija da odgovori na pitanje o tome da li su knjige tužilaca bile deo ChatGPT-ovih podataka o obuci ili su im se pristupale preko sajtova za deljenje datoteka kao što je LibGen. U izjavi američkoj Kancelariji za patente i žigove koja se citira u tužbi Udruženja autora, OpenAI je naveo da se savremeni sistemi veštačke inteligencije ponekad obučavaju na javno dostupnim skupovima podataka koji uključuju dela zaštićena autorskim pravima.
Atlantic je izvestio da je Meta, u međuvremenu, obučio svog ChatGPT konkurenta LLaMA na korpusu piratskih e-knjiga poznatih kao „Books3“. Verzija tog skupa podataka koja se može pretraživati pokazuje da se LLaMA hranio knjigama koje su napisali skoro svi pojedinci koji su navedeni kao tužioci u različitim gore pomenutim tužbama.
Uključeni su i radovi zaposlenih u L.A. Times-u. Meta nije odgovorio na zahtev Tajmsa za komentar o tome kako je LLaMA obučen.
Osim specifičnih izvora podataka o obuci, mnogi autori su zabrinuti gde ova tehnologija vodi njihovu industriju.
Majkl Koneli, autor serije krimi romana Hari Boš i još jedan tužilac u tužbi Saveza autora, predstavio je te brige kao pitanje kontrole: „kontrola sopstvenog rada, sopstvene imovine“.
Koneli nikada nije morao da odluči da li će njegove knjige biti korišćene za obuku AI, rekao je, ali da su ga pitali – čak i da je novac na stolu – verovatno bi odustao. Ideja da ChatGPT napiše nezvanični Bosch nastavak deluje mu kao kršenje; čak i kada je Amazon adaptirao seriju u TV emisiju, kaže, imao je određenu kontrolu nad scenarijima i kastingom.
„Ovi likovi pripadaju nama“, rekao je Koneli. „Izlaze iz naših glava. Čak sam stavio stvari u svoj testament o tome [kako] nijedan drugi autor ne može da nosi baklju Hari Boša nakon što ja odem. On je moj, i ne želim da neko drugi priča njegovu priču. sigurno ne želim da mašina to govori.“
Ali da li će zakon dozvoliti mašinama to je drugo pitanje.
Različite tužbe protiv OpenAI-a navode kršenje autorskih prava. Ali zakon o autorskim pravima – a posebno o poštenoj upotrebi, oblast prava koja reguliše kada se delo zaštićeno autorskim pravima može inkorporirati u druge poduhvate, kao što je obrazovanje ili kritika – još uvek ne nudi jednoznačan odgovor na to kako ovi tužbe će se istresti.
„Sada imamo neku vrstu guranja i povlačenja u sudskoj praksi“, rekao je advokat za intelektualnu svojinu Lens Koonce, partner advokatske firme Klaris, ukazujući na dva nedavna slučaja Vrhovnog suda koji nude konkurentne modele poštenog korišćenja.
U jednom, Udruženje autora protiv Gugla, sud je smatrao da je Google-u dozvoljeno da digitalizuje milione knjiga zaštićenih autorskim pravima kako bi ih učinio pretraživim. U drugom slučaju, Andi Varhol Foundation for the Visual Arts Inc. protiv Goldsmitha, sud je utvrdio da ugrađivanje dela fotografa u svoju umetnost od strane titularnog pop umetnika nije potpadalo pod poštenu upotrebu jer je Vorholova umetnost bila komercijalna i imala je isto osnovna namena kao originalna fotografija.
„Ovi slučajevi veštačke inteligencije — a posebno slučaj Saveza autora (protiv OpenAI) — padaju u tu tenziju“, rekao je Koonce.
U svom saopštenju zavoda za patente, OpenAI je tvrdio da obuka softvera veštačke inteligencije na delima zaštićenim autorskim pravima „ne bi sama po sebi trebalo da šteti tržištu ili vrednosti dela zaštićenih autorskim pravima“ jer dela koristi softver, a ne stvarni ljudi.
Izvan pravnih puteva, zainteresovane strane već nude rešenja za ovu napetost.
Suman Kanuganti, izvršni direktor platforme za razmenu poruka AI Personal.ai, rekao je da će tehnološka industrija verovatno usvojiti neku vrstu standarda atribucije koji omogućava ljudima koji doprinose podacima o obuci AI da budu identifikovani i nadoknađeni.
„Kada napravite modele sa poznatim, proverenim jedinicama podataka, onda tehnološki, to nije izazov“, rekao je Kanuganti. „A kada rešite taj problem… ekonomsko udruživanje postaje lakše.
Preston, pisac avanturističkih romana, složio se da možda još postoji put napred.
Licenciranje knjiga programerima softvera preko centralizovane klirinške kuće moglo bi autorima da obezbedi novi tok prihoda, a istovremeno bi obezbedilo i visokokvalitetne podatke o obuci za kompanije sa veštačkom inteligencijom, rekao je on, dodajući da je Udruženje autora pokušalo da uspostavi takav aranžman sa OpenAI u jednom trenutku. ali da dve strane nisu uspele da postignu sporazum. (OpenAI je odbio da razgovara o takvim razgovorima.)
„Pokušavali smo da ih nateramo da sednu sa nama u dobroj nameri; mi se uopšte ne protivimo veštačkoj inteligenciji“, rekao je Preston. „To nije igra sa nultom sumom.“
