Senzori životne sredine, sve jeftiniji u kombinaciji sa analitičkim alatima pokretanim veštačkom inteligencijom, obećavaju revolucionarno brže i dublje planiranje očuvanja životne sredine. Ova tehnologija postaje ključna u trenutku sve veće potrebe za efikasnijim odlučivanjem o korišćenju ekosistema i prirodnih resursa, posebno zbog ubrzanog zakonodavnog okvira koji zahteva hitne procene.
Projekat Kuaha Matahiko, zajednički poduhvat za prikupljanje podataka o zemlji i vodi, otkriva rastuću potražnju za integracijom AI među Maorskim kaitiaki (čuvarima) i drugim ekološkim organizacijama. Kroz razvoj radne veštačke inteligencije obučene na lokalnim podacima o životnoj sredini u Aotearoa Novom Zelandu, projekt je otvorio vrata za primenu prilagođene AI koja omogućava čak i manjim grupama kaitiaki da efikasno analiziraju i planiraju svoje aktivnosti.
Međutim, izazovi poput ad hoc prikupljanja podataka i nejednakosti u dostupnosti podataka ostaju ključni. Parlamentarni komesar za životnu sredinu upozorava da je trenutni sistem podataka o životnoj sredini na Novom Zelandu nedovoljan i nedostaje mu sistematska inkluzija matauranga Maori, tradicionalnog znanja Maora.
Stoga, uspeh ove tehnologije zavisi od sposobnosti da se prepoznaju i prevaziđu ove nedostatke, kako bi AI sistem bio ne samo tačan, već i pravedan. Autohtoni pokreti za suverenitet podataka, poput Te Kahui Raraunga Maori, pioniri su modela koji stavlja ljudske odnose i zajedničku korist u prvi plan upravljanja podacima.
S obzirom na rizike povezane sa preteranim verovanjem u preciznost AI sistema, važno je da razvoj AI tehnologije bude prožet transparentnošću i uključivanjem različitih perspektiva, izbegavajući tako „zamku preciznosti“ i osiguravajući da AI služi, a ne dominira, ljudskim ciljevima.
Ova integracija AI u upravljanje životnom sredinom u Novom Zelandu predstavlja korak ka budućnosti u kojoj tehnologija podržava održivo upravljanje resursima, uz poštovanje tradicionalnog znanja i zajedničkih vrednosti.
