Priobalne zajednice treba da se pripreme za istovremene ekstremne vremenske prilike jer se toplotni talasi sve više preklapaju sa porastom nivoa mora zbog klimatskih promena, upozorila je studija objavljena u četvrtak.
Ekstremne vrućine i nivoi mora se obično prate i proučavaju pojedinačno, ali su istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu otkrili da se dešavaju istovremeno – fenomen koji bi se mogao upetostručiti do sredine veka.
Glavni autor studije, Mo Zhao, rekao je za AFP da ovi događaji predstavljaju „veoma opasne“ rizike, od smrtonosne vrućine do poplava, koji bi mogli „premašiti sposobnost suočavanja“ zajednica da reaguju.
„Nemamo dovoljno resursa ili dovoljno ljudskih resursa da se nosimo sa ova dva ekstrema“, rekla je ona.
Prethodne studije su pokazale da toplota doprinosi olujnim sistemima kao što su tropski cikloni koji donose porast nivoa mora, rekao je Šuo Vang, koautor i docent za hidroklimatske ekstreme.
Ali studija objavljena u časopisu Communications Earth and Environment otkrila je da visoke temperature ne samo da prethode olujama, već i opstaju kroz njih, ostavljajući zajednice istovremeno pogođenim dvema ekstremima.
U globalnim obalnim područjima su se ovi kombinovani događaji već dešavali u proseku 3,7 dana više godišnje između 1998. i 2017. u poređenju sa prethodne dve decenije.
Studija predviđa da će se ovi događaji povećati u proseku za 31 dan godišnje do 2049. godine prema najgorem scenariju ako se emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu nastave bez smanjenja.
Tropski regioni kao što su jugoistočna Azija, zapadna Afrika i istočni delovi Južne Amerike doživeli bi najveći porast.
Sa 40 odsto svetske populacije koja živi u tropima, studija kaže da se milijarde ljudi suočavaju sa potencijalno smrtonosnim posledicama.
A rešenje nije tako jednostavno kao klimatizacija.
Sistemi za hlađenje nisu uobičajeni u domaćinstvima u siromašnijim zemljama, navodi se u studiji.
U međuvremenu, bogatije zemlje koje ih imaju pokazale su da nestanci struje postaju rizik, posebno tokom oluja.
„Ljudi ne mogu da koriste klima-uređaje. Ali u isto vreme pate od vrućine… tako da imamo štetne uticaje na ljudsko zdravlje, posebno na starije i decu“, rekao je Vang.
Istraživači su rekli da bi svet mogao da izbegne postizanje ovog najgoreg scenarija brzim i dubokim smanjenjem emisija.
„Ako preduzmemo hitne mere za ublažavanje klimatskih promena… situacija bi bila bolja“, rekao je Vang.
Ali s obzirom da se efekti klimatskih promena već osećaju, ekstremni događaji se ne mogu u potpunosti izbeći.
Umesto toga, vlade treba da ulažu u prilagođavanje obalne infrastrukture kako bi bolje zaštitile zajednice od promenljivih uslova, rekao je Vang.
Takođe su potrebni sistemi ranog upozorenja koji mere višestruke varijable koje doprinose složenim krizama kako bi se ljudi bolje pripremili, dodao je on.
