TikTok, popularna aplikacija za deljenje video sadržaja, postala je globalni fenomen od svog nastanka 2017. godine, kada je kineska kompanija BiteDance spojila svoju aplikaciju sa konkurentom Musical.ly. Iako je postala omiljena među tinejdžerima i trendseterima širom sveta, TikTok je takođe bio predmet zabrinutosti zbog potencijalnih bezbednosnih problema, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nakon što je predsednik Džo Bajden potpisao zakon koji nalaže prodaju američkom vlasniku ili ga gasenje BiteDance-a, TikTok je suočen sa pritiskom da promeni svoje vlasništvo. Ova odluka je izazvala pravne sporove između TikToka, BiteDance-a i SAD, sa tvrdnjama o kršenju bezbednosnih protokola i ustavnih prava.
Iako je TikTok postao platforma za širok spektar video zapisa, uključujući muzičke hitove i zabavne izazove, kompanija se našla na udaru kritika zbog navodnih propusta u moderiranju sadržaja. Pitanja o političkoj pristrasnosti i cenzuri takođe su se pojavila, posebno u vezi sa nekim osetljivim temama kao što su politički protesti i verske grupe.
U međuvremenu, zabrinutost za nacionalnu bezbednost izazvana je mogućnošću pristupa ličnim podacima korisnika od strane kineskih vlasti, što je dovelo do preporuka Pentagona da se TikTok ukloni sa svih vojnih telefona. Američki političari su pokrenuli istragu o uticaju TikToka i drugih kineskih aplikacija na nacionalnu bezbednost, što je rezultiralo predlozima zakona o zabrani ili prisiljavanju na prodaju kompanije.
Uprkos naporima da unapredi svoje mere zaštite podataka i bezbednosti, TikTok je nastavio da bude predmet kontroverzi i pravnih sporova. Sa promenama u vlasništvu i rukovodstvu, kompanija se suočava sa izazovima u održavanju svoje popularnosti i integriteta u svetlu sve većih zahteva za strožom regulacijom i nadzorom.
