Britanska vlada je u četvrtak uvela zakon koji je osmišljen da „UK učini najbezbednijim mestom za internet“, ali njen široki zakon o bezbednosti na mreži takođe ugrožava slobodu govora i poslovne modele velikih tehnoloških kompanija, prema njenim kritičarima.
Zakon se odnosi na štete na mreži, od maltretiranja i prevare do zlostavljanja dece, u ambicioznom i spornom pokušaju da se primoraju velike tehnološke kompanije da kontrolišu svoje mreže. Njihovi rukovodioci mogli bi da se suoče sa zatvorskim kaznama ako ne ispoštuju neke elemente novog režima koji je uspostavio Ofkom, izveštavaju Tim Bredšo i Džasmin Kameron-Čileše.
Regulator za medije i telekomunikacije će takođe imati moć da revidira algoritme koji regulišu šta potrošači vide u rezultatima pretrage i fidovima društvenih medija sa Gugla i Fejsbuka.
Predlog zakona bi mogao da postane zakon kasnije ove godine, ali detalji o jednom od njegovih najkontroverznijih elemenata — uslovu da najveće internet platforme kontrolišu takozvane „pravne, ali štetne“ zloupotrebe kao što su rasizam ili maltretiranje — biće izneti tek kasnije. kroz podzakonske akte.
Dodaci od prvobitnog nacrta uključuju nove obaveze za sprečavanje onlajn prevare počinjenih putem plaćenih reklama i kriminalizaciju „sajber flešovanja“, pri čemu se ljudi izlažu strancima na mreži. Pozive da se anonimnim korisnicima potpuno zabrani pristup velikim internet platformama, u cilju borbe protiv trolova, vlada je na kraju odbacila. Umesto toga, korisnici društvenih medija će imati mogućnost da blokiraju svaki nalog koji nije potvrdio njihov oflajn identitet.
Grupa za otvorena prava, koja se bori za građanske slobode, opisala je predloge kao „orvelovsku mašinu za cenzuru“ i rekla da ovlašćenja da zatvaraju rukovodioce društvenih medija odražavaju ona koja je Vladimir Putin imao u Rusiji.
Robert Kolvil, direktor Centra za političke studije, rekao je da je delokrug zakona ostao nezgrapan i da bi njegovi predlozi značili da tehnološke kompanije igraju bezbedno i da uklone sadržaj sa „potencijalno katastrofalnim posledicama po našu javnu debatu pošto je pravni sadržaj cenzurisan samo zato što je potencijalno ‘štetan’ u očima platformi”.
Danijel Prajor, šef istraživanja u istraživačkom centru Instituta Adam Smit, zaključio je: „Predlog zakona o bezbednosti na mreži bio je neliberalan, nekoherentan, nered protiv inovacija kada je prvi put predstavljen kao Bela knjiga 2019. Nakon skoro tri godine parlamentarnog debata i ispitivanje, to je i dalje neliberalna, nekoherentna zbrka protiv inovacija.”
