Ujedinjene nacije planiraju da smanje pomoć u hrani za izbeglice Rohingja u Bangladešu, okrivljujući nedostatak finansiranja za rezove za koje su agencije upozorile u petak da bi produbile nesigurnost hrane i neuhranjenost u najvećem izbegličkom naselju na svetu.
Oko 730.000 Rohinja, progonjene uglavnom muslimanske manjine iz mjanmarske države Rakhine, pobeglo je u Bangladeš 2017. godine kako bi izbegli napad vojske za koji je UN rekao da je sproveden sa genocidnom namerom. Uključujući druge koji su otišli u prethodnim talasima, skoro milion živi u kolibama napravljenim od bambusa i plastičnih ploča, prenosi Rojters.
Svetski program za hranu (VFP) saopštio je da će smanjiti vrednost svoje pomoći u hrani na 10 dolara po osobi sa 12 dolara od sledećeg meseca. Donatorski budžeti su rastegnuti zbog pandemije, ekonomske krize i kriza širom sveta.
VFP je apelovao na hitno finansiranje od 125 miliona dolara, upozoravajući na „ogromne i dugotrajne“ posledice po bezbednost hrane i ishranu u kampovima prepunim neuhranjenosti, gde je više od trećine dece zakržljalo i ima manju težinu.
„To što međunarodna donatorska zajednica sada okreće leđa pola miliona dece Rohingja i njihovim porodicama zaista pokazuje granice njene posvećenosti nekim od najugroženijih ljudi na svetu“, Onno Van Manen, direktor organizacije Save the Children u Bangladešu , navodi se u saopštenju.
Dvojica specijalnih izvestilaca UN-a, Majkl Fahri i Tomas Endruz, upozorili su na „razorne posledice“ nedostatka sredstava, rekavši da je „nesavesno“ smanjiti obroke neposredno pre svetog muslimanskog meseca Ramazana, saopštila je agencija UN za ljudska prava. .
Rezovi bi mogli da dovedu do toga da veći broj Rohinja preduzme očajničke mere u potrazi za poslom, rekao je Mohamed Mizanur Rahman, komesar za pomoć izbeglicama i repatrijaciju Bangladeša, koji se nalazi u Koks Bazaru, pograničnom okrugu u kojem žive izbeglice.
Rohindžama je zabranjeno da rade kako bi dopunili svoj prihod, a Bangladeš je napravio ograde oko kampova koje ih sprečavaju da odu.
Ali sve veći broj beži u zemlje kao što su Malezija i Indonezija putem opasnih i često fatalnih putovanja brodom, pošto nasilni zločini doprinose dugogodišnjim problemima kao što su nedostatak mogućnosti za obrazovanje i posao i sumorni izgledi za povratak u Mjanmar pod vojnom upravom.
Čamac sa 69 Rohinja pristao je u četvrtak u indonezijskoj provinciji Aceh, saopštila je agencija UN za izbeglice.
„Na nekoliko mesta na kojima sam radio stanovništvo kampova imalo je oskudne mogućnosti kao što Rohinja imaju danas“, rekao je za Rojters Džon Ajlief, regionalni direktor VFP-a za Aziju i Pacifik.
„Nezamislivo je da bi se ta populacija, sa svime kroz šta je prošla i sa tako malo drugih mogućnosti i opcija, povrh svega suočila sa smanjenjem obroka.
Arif Ulah, 18-godišnji izbeglica koji živi u kampovima, rekao je da je postojeći dodatak za hranu jedva dovoljan. „Ako se dodatno iseče, kako ćemo preživeti?“
